Od detinjstva sam natovarila na sebe krivicu za ono što se dešava s vama. Ali umorila sam se i više neću da uzimam odgovornost na sebe za to što je vama loše, zato što je to vaš izbor, to je vaš život, to je vaša odgovornost.
Ono što je ohrabrujuće je da bez obzira na uzrast deteta i vaše godine, odnosi mogu da se poprave ukoliko ste otvoreni da prepoznate svoje greške, često načinjene iz ljubavi i želje da vašem detetu učinite najbolje.
Nije dobro kada roditelj ne traži ništa za uzvrat. Roditelj koji ceni sebe treba da očekuje zahvalnost. Ne dozvolite da vas niko podrazumeva, čak ni sopstvena deca.
Ako je potreba za bezuslovnom ljubavlju nezadovoljena onda kada joj je vreme, ljudi će je tražiti onda kada joj nije vreme, kada nije realno da se može dobiti nešto za ništa.
Ne možete biti i roditelj i drug. Roditelji čine ono što drugovi ili ne bi mogli ili ne bi hteli. Roditelji donose teške odluke i govore ne.
Ako je potreba za bezuslovnom ljubavlju nezadovoljena onda kada joj je vreme, ljudi će je tražiti onda kada joj nije vreme.
Kako da se danas u ulozi roditelja vešto krećemo linijom između pružanja podrške i dostupnosti deci, a da ih ne napustimo, niti da im smetamo?
Infomacije koje deca primaju od nas i kroz naše ponašanje kao roditelja i vaspitača u mogome utiču na njihov celokupan razvoj.
Omakla se loša ocena… svakome se desi. Roditelji podele sa nama našu muku, uteše nas i ponude pomoć da savladamo gradivo koje ne razumemo.
Za Detinjarije Jelena Holcer govori o tome kako je danas biti dete a kako roditelj, kao i šta možemo da učinimo da bolje “čitamo” svoju decu.
