Predstavite nam se kao tata?
Ja sam tata odskora punoletnog Milana i šesnaestogodišnje Ane, dvoje glasnih tinejdžera kojima se trudim da, koliko je moguće, pomognem u rešavanju pretežno školskih problema. Sve to je mnogo lakše udvoje, uz neiscrpnu energiju i požrtvovanje supruge Maje, koja je već dve decenije moj životni partner i sa kojom je podizanje podmlatka Mijaljevića jedna lepa avantura.
Da li mislite da ravnopravno učestvujete sa mamom vaše dece u vaspitanju?
Zbog prirode mog posla, koji zahteva angažman obično u popodnevnim i večernjim časovima, nisam toliko vremena provodio sa decom kao mama, ali sam ipak skoro ravnopravno učestvovao u njihovom vaspitanju, jer smo supruga i ja uvek o svemu razgovarali i zajednički zauzimali stav u odnosu na određene situacije u vezi sa decom.
Koliko provodite vremena sa svojom decom?
Kada su bili manji, često sam izlazio sa njima napolje, pratio ih na treninge i utakmice, ali bih rekao da smo u poslednjih godinu dana proveli zajedno više vremena nego ikad! Razlozi su dobro poznati, možda njima nije odgovaralo da im ponekad „smetam“ kod kuće, međutim kada je bilo potrebno da se pomogne nešto u vezi sa školom, tada je moje prisustvo bilo veoma dobrodošlo.
Koliko vremena je potrebno da se na kreativan način posvetite detetu?
Nije nužno potrebno mnogo vremena, ako imate pravu ideju koja će zainteresovati dete i učiniti da provedemo te zajedničke trenutke radeći nešto sasvim novo i neobično.
Koliko vaš profesionalni život utiče na vaspitanje deteta?
Mislim da sam i pored brojnih obaveza na poslu i čestog odsustva od kuće ipak prilično uticao na njihovo vaspitanje i bio prisutan u svim najznačajnijim momentima i na događajima koji su obeležili detinjstvo moje dece. Trudio sam se da moj profesionalni angažman ne bude bitan faktor, mada kada radite javni posao, deca tokom odrastanja postanu svesna da im je tata (donekle) poznat, što ima svoje prednosti, ali i mane.
Šta vi kažete o poverenju između roditelja i dece? Da li postoji razlika u vaspitanju ženskog i muškog deteta?
Poverenje između roditelja i dece stiče se od najranijeg detinjstva. Mislim da smo supruga i ja uspeli u tome, jer deca žele da sa nama podele dešavanja iz svakodnevnog života i eventualne dileme ili strahove u vezi sa stvarima koje ih muče. To funkcioniše i u turbulentnim pubertetskim godinama, koje su neretko „noćna mora“ za roditelje. Nama se ostvarila želja da imamo i devojčicu i dečaka, ali nezavisno od pola, osnovni principi vasptanja su isti, ostalo su uglavnom detalji koji zavise od karaktera samog deteta.
Možete li da opišete savršeno dete?
Ništa u životu nije savršeno, pa ni bilo koje dete. Bitno je da dete pripremite za razne životne situacije koje ga čekaju i tokom detinjstva, a naročito u surovom svetu odraslih. Neophodno je da nauči da samostalno donosi teške odluke, da ume da rešava svoje probleme, a zna da od roditelja uvek može da očekuje podršku i vetar u leđa.
Kakav je vaš odnos prema društvenim mrežama?
Društvene mreže su svakodnevica, posebno u životu mladih. Mislim da su sve više postale mesto ispoljavanja raznih frustracija, čak i otvorene mržnje, zbog čega smatram da je potrebno imati meru u njihovom korišćenju na dnevnom nivou, kao i kulturu ponašanja i komunikacije, što se prvenstveno nosi iz porodice.
Naš gastro urednik je Nenad Gladić – Lepi Brka radi emisiju „Kuvajmo s decom “ sa dvanaestogodišnjom devojčicom Jojom, kroz ovu emisiju težimo da naučimo decu osnovnim kulinarskim veštinama. Kakva je situacija kod Vas u kući (kuhinji) po ovom pitanju?
Dok su bili mlađi, naša deca su volela da se igraju sa testom, pomagali su supruzi u kreiranju oblika slanih i slatkih đakonija i njihovom ukrašavanju. Od malih degustatora slatkih filova više nisam mogao da dođem na red da ih i ja malo probam, iako su mi slatkiši omiljeni. Danas moji tinejdžeri više nisu tako zainteresovani za dešavanja u kuhinji, ali se prijatno iznenadim da su snalažljivi u situacijama kada su sami kod kuće i da su savladali osnovne kulinarske veštine.
Šta kažu vaša deca o vama kao tati?
Na to vaše pitanje njima, odgovorili su: vredan, požrtvovan i dobar tata. Verujem i da su ponosni na mene, jer mislim da imaju svaki razlog za to, a i ja sam izuzetno ponosan na njih.
Koji je vaš savet nama po pitanju vaspitanja dece?
Roditelji moraju da postave deci granice, da budu strpljivi, nežni, posvećeni, ali i strogi i odlučni kada je to potrebno. Vaspitanje dece nosi zaista veliku odgovornost, jer roditeljstvo je izuzetno značajna životna uloga. Važno je da roditelji imaju slične poglede, shvatanja i principe u vaspitanju, kako deca ne bi bila zbunjena.
Da li se uloga tate po vama danas svela na “Tata kupi mi auto”?
Možda u nekim porodicama, ali ne i našoj. Maja i ja se prvenstveno trudimo da im usadimo neka moralna načela koja nemaju veze sa materijalnim. Pokušavamo da ih naučimo da se sreća u životu ne kupuje novcem, već da je pronalaze svakodnevno u nekim malim stvarima. Ponosni smo na njihovu plemenitost i dobrotu, što imaju empatiju za druge, a to je nažalost postala retkost u današnje vreme.
Razgovarala: Dragana Nikolić
Izvor: Detinjarije.com
