Svoj prvi koncert je održao sa nepunih osam godina, a sada u šesnaestoj godini pohađa treći razred Srednje muzičke škole „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, u klasi profesora Vitalija Gulijčuka.
Na pitanja o muzici, obavezama i pogledu na život mladog muzičara i umetnika, odgovarao nam je Sergej Skeledžija.
Šta osećaš dok sviraš?
Osećam zadovoljstvo, sreću i inspiraciju dok sviram. Uživam u izvođenju raznovrsnih i zanimljivih kompozicija i osećam se ispunjeno kada ih na nastupu odsviram kako sam želeo i iz srca.
Da li ima razlike u osećaju kad sviraš kod kuće, u školi, na sceni, takmičenju?
Naravno, drugačiji je osećaj dok vežbam i pripremam kompozicije za nastup kod kuće, dok je nastup na sceni nešto sasvim drugo, jer se tokom izvođenja već uvežbanih kompozicija mogu opustiti i uživati u tome što i publika oseti. Nastup na takmičenju je takođe dosta drugačija stvar jer za tako važan događaj osećam odgovornost i uvek se tokom priprema i na samom nastupu trudim da se pokažem u najboljem svetlu i da bih postigao što bolji rezultat.
Ima dece koja od samog početka znaju da hoće da se bave muzikom, pa oni pored školskih obaveza moraju da vežbaju svoj instrument da bi napredovali, pa nemaju toliko puno vremena da se druže sa drugarima. Ali na kraju se taj trud isplati jer će se kasnije u životu baviti onim što vole.
Kada je bilo teže, a kada lepše – na početku ili sada?
Mnogo je lepše bilo na početku, jer je na početku sve više delovalo kao igra, jer su kompozicije bile lakše i brzo sam mogao da ih naučim i lepo odsviram. Vremenom sam svirao sve teže kompozicije i počeo sam shvatati koliko je muzika zapravo kompleksna stvar i samim tim da je potrebno puno rada i truda da bih mogao odsvirati kompozicije odlično.
Da li ti muzika pomaže da prevaziđes neke teške trenutke? Kakvu ulogu ima muzika u tvom životu?
Muzika bi svima trebala pomagati da prevaziđu teške trenutke, ako smo tužni uvek možemo pustiti neku veselu pesmu ili kompoziciju da nas razveseli, a i ako smo srećni muzika nas može još više nasmejati. Naravno, ima ljudi koji vole da slušaju tužnu muziku, ali svako je drugačiji i svakome prija drugačija vrsta muzike. Muzika za mene ima glavnu ulogu u životu jer se time i bavim, uživam dok sviram, najviše na nastupima, ali takođe mnogo volim da slušam muziku jer tako dobijam nove ideje koje mogu da iskoristim i učinim svoje sviranje boljim.
Kakav je svet dece muzičara? Da li uviđaš neku značajniju razliku u odnosu na svoje vršnjake i njihov život?
Svet dece muzičara je kreativan i maštovit. Oni možda manje vole druge aktivnosti kao što je sport, pa zato više vole umetnost. Život dece koja se bave muzikom ne mora biti mnogo drugačiji od svojih vršnjaka dok ne odluče da li žele da im muzika bude hobi ili žele da postanu profesionalni muzičari. Naravno, ima dece koja od samog početka znaju da hoće da se bave muzikom, pa oni pored školskih obaveza moraju da vežbaju svoj instrument da bi napredovali, pa nemaju toliko puno vremena da se druže sa drugarima. Ali na kraju se taj trud isplati jer će se kasnije u životu baviti onim što vole.
Izvor: Detinjarije.com
