Deca u sovjetskim vrtićima spavala su na otvorenom, čak i zimi, kad su temperature bile debelo ispod nule. To je bila uobičajena praksa. Danas se takav prizor još može videti u skandinavskim zemljama, na primer u Norveškoj.
Da li je to opasno za zdravlje dece? Novinari portala Russia Beyond proučili su dokument pod nazivom Sanitarna pravila i propisi za dečije vrtiće iz 1985. koji su odobrili medicinski autoriteti SSSR-a.
Sovjetske dečije ustanove razumele su da deca treba da redovno borave na svežem vazduhu. Propisi su zahtevali provetravanje prostorija vrtića najmanje dva puta dnevno te da se deca redovno igraju i šetaju napolju. Radnici vrtića pazili su da su deca adekvatno obučena, ali ne preterano ušuškana. Zimski kaputi bili su obavezni samo ako temperatura padne ispod 4 stepena Celzijusa. Međutim, u ovim Sanitarnim pravilima i propisima ne postoje nikakvi podaci o spavanju na otvorenom.
Radni logor ili zdrava navika?
Ipak, fotografije na kojima deca spavaju napolju ima na pretek. Postoje i brojni zanimljivi komentari na tu temu od ljudi koji su dovoljno stari da se sećaju svoje mladosti u SSSR-u.
Jedan od najvažnijih zadataka prve sovjetske vlade bio je zaustaviti masovne epidemije, uključujući tuberkulozu. Do početka 1930-ih u klinikama za tuberkulozu radilo je preko 25 hiljada lekara, do 1957. više od 130 miliona sovjetskih ljudi vakcinisano je protiv tuberkuloze. Ali srž borbe protiv epidemija bila je svakodnevna higijena, propagirana u dečjim vrtićima širom SSSR-a.
Svež vazduh bio je neophodan za dobro zdravlje. Zdravlje prvih careva dinastije Romanov bilo je loše jer su većinu života provodili u svojim odajama, retko udišući sveži vazduh, naročito dok su bili deca.
Nasuprot tome, sovjetska deca su mnogo vremena provodila napolju. Internet korisnik matros_kruzhkin, koji je između 1959. i 1960. proveo godinu dana u banji za decu oboleloj od tuberkuloze, napisao je: „Jako se dobro sećam ovih vremena dremanja na otvorenim terasama, čak i zimi. Samo je nos bio otkriven kako bismo mogli disati. Oni koji još nisu hodali, dadilje su iznosile napolje i ušuškavale u toplu ćebad. Sobe su se grejale pećima na drva za ogrev.“
Korisnik DuraLena priseća se da je 1980-ih „cela vrtićka grupa hodala napolju samo u gaćicama, dok su ih polivali vodom iz creva“.
Međutim, nekoj deci ovakav režim nije bio nimalo prijatan.
„Ovo nikad neću zaboraviti, bilo je kao radni logor“, napisao je korisnik po imenu barbosiara.
„U ovim vrećama za spavanje nisi se mogao pomeriti ni centimetar, a ja nisam mogao izdržati u nečem toliko čvrstom. Kad bih poludeo od besa, prokleta vaspitačica u vrtiću me samo čvršće stegla.“
Bilo je tu puno posla za vaspitačice. Korisnica eliabe_l, rođena u Moskvi 1950-ih, priseća se: „Decu su morale strpati u vreće za spavanje, a zatim izneti na terasu pa širom otvoriti prozore vrtića. Nakon sata dremanja, sve je trebalo vratiti unutra. I to je bio običan vrtić, a ne elitna ustanova. Svako jutro svu decu je pregledavao doktor, a ako bi se neko prehladio, slali su ih kući.“
Sanitarne norme propisivale su spavanje napolju ako je temperatura bila iznad -10 Celzijevih.
View this post on Instagram
Romantično iskustvo
Sve u svemu, reč je o iskustvu koje mnogi ljudi pamte i u svojim starijim godinama. Mnogi su ovu „romantičnu“ naviku spavanja zadržali do danas pa spavaju s otvorenim prozorima i u najhladnije doba godine.
„Sećam se kako su nas u jaslicama nakon ručka stavljali u debele vreće i izvodili napolje na spavanje. Spavali smo na nekim vrlo širokim stolovima. Voleo sam da ležim i gledam kako u jesen pada lišće ili kako senice skaču po golim granama zimi. I uvek je blizu nas sedela vaspitačica, obučena u kaput. Hvatala je promrzle prste, s vremena na vreme pogledavajući nas ispod obrva. Brzo bih čvrsto zatvorio oči i pravio se da spavam“, zaključio je korisnik Olk.
Izvor: Stil
Vrtić se bori protiv virusa spavanjem mališana na otvorenom
Obdanište u gradu Pertu uvelo je popodnevno spavanje u prirodi kako bi se sprečilo oboljevanje dece od virusa.
