Problemi gutanja: najčešći uzroci otežanog gutanja i kome se obratiti

Šta su zapravo problemi gutanja?

Problemi gutanja ili disfagija su jako širok pojam i obuhvataju put od vizuelnog prepoznavanja hrane, mirisa, ukusa pa preko planiranja i izvođenja svih pokreta žvakanja, prebacivanja hrane jezikom na zube i ka ždrelu za gutanje do same svesnosti situacije hranjenja.

Da li problemi gutanja vezani za određenu dob?

Problemi gutanja nisu ograničeni na određenu starosnu grupu već zahvataju sve uzrasne grupe, od novorođenčeta do duboke starosti.

Da li se razlikuje gutanje kod odraslih u odnosu na bebe?

Anatomija organa koji učestvuju u gutanju pa i fiziologija gutanja kod beba se razlikuju u odnosu na odrasle. Mali slobodan prostor u bebinim ustima, jezik veći u odnosu na druge strukture, jastučići masti u obraščićima, sve su to različitosti koje omogućavaju bebi da u ustima stvara vakum dok sisa i da guta istovremeno dok diše ali i  obezbeđuju zaštitu od gušenja. Takođe refleksi koji se javljaju u trećem trimestru trudnoće i ranom uzrastu nakon rođenja i koji se smenjuju te bivaju kontrolisani pokreti umesto refleksa, ukazuju na spremnost bebe da sisa i kasnije prelazi na čvrstu hranu. Na primer onog momenta kad beba prestaje da pokazuje refleks izbacivanja jezika preko usana postaje spremna da proba kašastu strukturu hrane.

Važna je koordinacija pogled-šakica i usta. Beba u tom periodu oko šestog meseca nadalje vidi, uzima u šakicu hranu (igračku) i prinosi ustima. To je još jedan znak spremnosti da se uvodi čvrsta hrana.

Koji su najčešći uzroci problema?

Najčešći uzroci su neurološke prirode, zatim kongenitalne anomalije, mehaničke povrede, tumori, stenoze  te problemi u senzornom procesiranju. Svaki od uzroka nosi svoje specifičnosti.

Kod dece su najčešći uzroci prevremeno rođenje, cerebralna paraliza, rascepi usne i /ili nepca, kratak frenulum te problemi senzornog procesiranja koje najčešće srećemo kod autističnog spektra. Često se pominje refluks odnosno GERB koji otežavaju hranjenje.

Često se pitamo šta je to senzorno procesiranje a možda najlakši način da objasnimo jeste da počnemo od čula, odnosno od senzacija koje dolaze iz spoljašnjeg sveta i kroz čula i impulse daju kompletan doživljaj. Ukoliko pričamo o senzornom procesiranju kad je u pitanju gutanje i hranjenje, tada pričamo o celokupnom osećaju koji preovladava dok dete gleda, miriše, kuša, žvaće i guta hranu, da li je osećaj prijatan ili neprijatan, da li može da procesira kompletan doživljaj situacije hranjenja. Ukoliko postoji problem javiće se kroz averziju ka određenoj vrsti hrane, ka određenom ukusu, teksturi, dete će zadržavati hranu u ustima ili će je izbacivati, povraćati.

Kada govorimo o rascepima, stepen problema u gutanju i hranjenju će zavisiti direktno od stepena i vrste rascepa. Rascep može biti diskretan i zahvatiti samo jednu stranu usne pa do rascepa koji je obostrani i obuhvata i obe strane usne, nepca i mekog nepca, odnosno resice. Retko ali postoje i rascepi lica. Čak i nakon hirurških intervencija i dalje može biti velika poteškoća u hranjenju i gutanju.

Da li kratka podjezična resica utiče na hranjenje?

Posebno čest problem kod novorođenčadi kad je podjezična resica (frenulum) skraćena i kad jezik ne može adekvatnim pokretima pomoći sisanje, tada se pribegava intervenciji zvanoj frenuloktomija koja obuhvata presecanje resice i zahteva vežbe rastezanja da ne bi došlo do stvaranja fibroznog tkiva i još većeg problema.

Cerebralna paraliza nosi sa sobom širok spektar teškoća i kad je hranjenje i gutanje u pitanju, nastaje problem usled posture tela, hiper ili hipotonusa mišića kao i takođe opet problema u senzornom procesiranju.

U odraslom dobu, najčešći problemi u gutanju nastaju kao posledica moždanog udara, povreda glave, zatim neurodegenerativnih bolesti poput multiple skleroze, parkinsonove bolesti, amiotrofične lateralne skleroze itd kao i kod različitih tumora i operacija u predelu usne duplje, vrata te jednjaka i bolesti digestivnog trakta. U starom dobu javlja se i takozvana presbifagija, odnosno otežano gutanje usled starenja struktura koje učestvuju u gutanju.

Kome se javiti u slučaju pojave simptoma problema u gutanju?

Sve kreće od prave i sveobuhvatne dijagnostike, počevši od lekara neonatologa, pedijatra, neurologa, otorinolaringologa, gastrointestinologa, radiologa kao i logopeda, stručnjaka koji se bavi rehabilitacijom poremećaja gutanja kao i terapijom hranjenja. Osim logopeda terapijom hranjenja se bave i okupacioni terapeuti, defektolozi. Adekvatno savetovanje tokom hranjenja, vežbe i stimulacije uticaće na poboljšanje funkcije gutanja. Kroz savetovanja o načinu uvođenja hrane preko načina sedenja, držanja bebe do načina brisanja i stimulacije mišića oralne regije dete će lakše savladati ove značajne teškoće.

Mirna Zelić, logoped Centra Terapika

Jasenka Lazić, terapeut hranjenja

Tanja Timotić, logoped SLP centra

Izvor: Detinjarije.com