Nasilje u školama prelazi sve moguće granice, a na meti nasilnika su pored dece i nastavnici. Bez autonomije, autoriteta i dostojanstva koje je nastavnicima oduzeto, raste nam generacija koja tuče i ponižava svoje profesore. Učitelji, nastavnici i profesori, prvi su značajni autoriteti u životu dece i ako su tu granice narušene, šta dalje možemo da očekujemo? Kakvo to društvo gradimo?
Incident u Tehničkoj školi u Trsteniku gde je žrtva bila profesor, samo je jedna u nizu situacija u kojoj se na najgrublji moguć način urušava ugrled i dostojanstvo nastavnika. Žrtva nije samo onaj nastavnik koji je direktno ugrožen već i svi koji se prepoznaju u ovoj važnoj profesiji.
Svaki nastavnik u Srbiji može da očekuje da će mu učenik izmaći stolicu, da će završiti na internetu, da će mu đaci pretiti, neretko i roditelji, da će ga ucenjivati za ocenu, da će ga ismevati i sve to bez adekvatnih posledica.
Nastavnik ne sme da izbaci dete sa časa, ne sme da smanji ocenu iz vladanja, za svaki vid nasilja zahtevaju se koraci koji više komplikuju nego što rešavaju problem pa su članovi vaših timova za nasilje često nemi i zažmure na naznake nasilja i na sve ono što ukazuje na to da će nasilje da eskalira.
Ovo nije problem roditelja.
Problem je svih nas.
Problem je države koja mora najhitnije uspostaviti sistem po kome će svako nasilje i ponižavanje profesora biti strogo kažnjivo.
Zato država postoji.
Da uredi i zaštiti.
Država koja ne štiti svoje profesore stvara generacije koje će urušiti sve preostale sisteme vrednosti.
Zahtevamo od premijerke Republike Srbije, Vlade Republike Srbije kao i svih nadležnih institucija da pod naznakom hitno pristupe rešavanju ovog, po državu, devastirajućeg problema.
Izvor: Roditeljski portal BEBAC.COM
