Kada ste poslednji put bili tužni? Al ono izistinski, bez maske i suzdržavanja?
Danas je stota bajka. Ponosan sam na sebe. Bravo Johny Kralju kažem sa očima punim suza. Šta sada? Otkud tuga?
Pa tu je, ispod površine. Nekada bih se pravio da je sve u redu, da život ide dalje… Da nema vremena za gubljenje… Tražio bih nešto pozitivno na internetu… Zatrpavao bih i zataškavao ranu. Kao kad žuriš, nemaš vremena da se tušneš, pa staviš dezdorans preko znojave potpazušne jame.
Nisam baš mudro razmišljao nekada.
Šta se događa kada ne ispoštuješ tugu? Kad zataškivač (stik, roll on) prestane da deluje – usmrdiš se ko tvorčina. Zgadiš se sam sebi.
„Ispoštuj me Brate“ kažu klinci i u pravu su.
Sve na ovom svetu traži da bude uvaženo i ispoštovano.
I Sreća i Tuga.
Kad je ne ispoštuješ, osećaj je kao kad kineš u sebi, kao kad prećutiš i ne pustiš ono što je iz duše htelo da izađe… to isto, samo puta 10 jače.
Tuga je dobra. Tuga je podsetnik da si čovek. Tuga je nešto najbolje što ti se u tom trenutku dešava. Kad si tužan zaboraviš na šminku, nije ti važno to što su patike teget a trenerka crna, kad te prava tuga obuhvati, oko tebe se pravi balon zaštite. Kao nova beba koju bi svi da vide.
Kad si uplakan/a svi ti prilaze, čak i oni koji te mrze, koji ne vole da te vide, koji ne vole nikoga pod milim Bogom. Valjda im više nisi pretnja, nemaju materijala za mrzeti, nemaju sa čim da se uporede… Nemaju na čemu da zavide.
Niko ne želi da bude tužniji od tebe.
Tuga te obuzme kao oluja. Rastrese. Vrati na fabrička podešavanja.
Ako joj je protiviš, ako se drzneš da se ukrutiš, da joj čvrsto prkosiš…slomiće te na pola. Ko dete grisinu.
Ako joj se malo protiviš izranjavaće te tako podmuklo da će ti trebati meseci, nekada i godine da rane zacele. Neke će ostati otvorene do kraja života.
Pa šta raditi? Pitaš se, dok ja pišem svoju stotu bajku.
Ne koprcati se.
Kada te vir vuče na dno. Ne koprcaš se, on te izvrti, uvuče, spusti na dno i pusti. Tako kažu oni koji su preživeli. Oni koji su se opirali više ne kažu ništa.
Dozvoli sebi tugu. Ispoštuj je.
Pogledaj ovaj video – traje minut, ne prkosi, ne opiri se, pusti osećaj iz tela, mani se mozga i racionalnog, mani se lepog vaspitanja, zaplači i oseti tugu, neka te uvuče u vir…Ne skrivaj se, ako te neko vidi, tiho, samo mu pokaži video. Ne govori puno.
Ponekad je jedini razlog čoveku da se bori to što ima ljude oko sebe.
Kada jednom oluja prođe nećeš se sećati kako si uspeo preživeti. Nećeš biti ni siguran, zapravo, je li oluja stvarno prošla. Ali jedna stvar je izvesna. Kad izađeš iz oluje nećeš biti ista ona osoba koja je u nju ušla.
Smiriti oluju je uzaludno pokušavati. Ono što možeš je smiriti sebe. Oluja će ionako proći…
Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš, možeš i mnogo više.
Johny – olujno rođeni 🙂
PS:
*rečenice su Slobodana Negića Sofijinog tate, Murakamija, nekoprcanje je Bepino, Oluje i Tuge… to na moj račun ide. Tebi Hvala.
Prijavite se na besplatni newsletter na
https://subscribepage.io/bajkautorkom
Nikola Petrović Johny je autor popularnog bloga i instagram profila “Sasvim digitalno” i kreator E-booka “Kako uspešno voditi Instagram” koji vam može pomoći da vaše ideje proširite i do vašeg hobija napravite biznis.
Izvor: Detinjarije.com
