Čim prohoda, dete će početi da istražuje svet oko sebe na nov način. To je i vreme za vaša prva ozbiljna ograničenja. Kada nauči da izbegava kućne „pecbocsec“ potencijalne opasnosti, porodično okruženje postaje bezbedno za dete, a ono je naučilo važnu lekciju roditeljskog autoriteta.
Pravila higijene i urednosti (pranje ruku, zuba i spremanje igračaka pre spavanja) uvedite što ranije. U početku ćete mu vi u tome pomagati, ali uz podsticanje da što ranije to uspe da uradi samostalno.
Između četvrte i šeste godine već možete da očekujete i zahtevate veću samostalnost u različitim dnevnim rutinama (hranjenje, oblačenje, spremanje igračaka, odlaganje odeće na odgovarajuće mesto…). I dok se osnovna pravila primenjuju uvek i svuda jer se odnose na bezbednost, pristojno ponašanje, dnevne obaveze i međusobno poštovanje, ovo je vreme i za uvođenje pravila koja važe za određenu situaciju, na primer, putovanje automobilom, ponašanje u gostima, da vas ne prekida dok govorite i slično.
Kada pođe u školu, poželjno je da se uspostavljene navike urednosti i higijene podrazumevaju jer je sada vreme za usvajanje novih oblika ponašanja koje zahteva škola. U prvim razredima vaša pravila tiču se što veće samostalnosti deteta u izvršavanju školskih obaveza, uključujući i da se dete samostalno seti šta ima za domaći zadatak, zatim i da ga samostalno uradi i da samostalno spakuje ranac…
U pubertetu je uspostavljanje granica praćeno najvećim otporom kod dece. Ako do ovog perioda nisu prihvatili roditeljski autoritet, tinejdžeri ne vide razlog da to učine sada. Za roditelje je izazov da u ovom uzrastu odrede kada dete treba da se vrati iz svog večernjeg izlaska, koliko vremena provodi na internetu, koliki mu je džeparac, koja su njegova prava a koje obaveze.
Kako uspostavljate granice?
Način. U svakom uzrastu objasnite detetu zašto na nečemu insistirate i zašto je važno da se ono ponaša na određeni način. Dete će najbrže usvojiti ono pravilo koje ratume i za koje vidi da ga i vi poštujete. U predškolskom uzrastu veći efekat postižete korišćenjem pozitivno formulisanih rečenica, pa zato uvek recite ono što želite da uradi umesto onoga što ne želite.
Otpor. Ako dete pokazuje odbijanje ili se opire nekom vašem pravilu, saslušajte ga jer time iskazujete poštovanje. Ali ne zaboravite da niste ravnopravni i da vi imate poslednju reč u odluci.
Posledica. Utvrdite jasne posledice ukoliko se neko pravilo koje ste odredili ne ispuni. Kada zna kakve ga posledice očekuju, onda dete ima mogućnost da preuzme odgovornost za ono što mu se događa, čak i kada mu se to ne dopada. Pokušavajući da izbegne neprijatne posledice (a to ne može uvek), postaće sve odgovornije u izbršavanju svojih obaveza. Uostalom, to da svako ponašanje ima svoju posledicu – životna je zakonitost. Da li će ona biti dobra ili loša, zavisi od detetovog ponašanja (uzroka).
Doslednost. Budite uporni u uspostavljanju pravila i njihovom pridržavanju. Jer ako odustanete zato što dete emotivno burno reaguje, ne samo što neće usvojiti pravilo koje vi smatrate važnim već mu uskraćujete mogućnost da se suoči sa sopstvenim neprijatnim emocijama. Učenje prepoznavanja i ispoljavanja emocija tuge, besa, frustracije… dragocene su lekcije, koje su važne za uspostavljanje određenih granica u ponašanju.
Rezultat. Postavljanje granica i insistiranje na pravilima je način vaspitavanja deteta i učenja samostalnosti. Poznavanje i poštovanje određenih pravila unosi red i strukturu u njegov život, čini ga sigurnim i razvija osećanje sopstvene vrednosti. Takođe utiče na razvoj samodiscipline i odgovornosti. Konačno, time se dete priprema za uspešno snalaženje u realnom svetu izvan topline porodičnog doma.
Odlomak iz knjige „Kako se čitaju deca“ – Jelena Holcer
