Okolnosti nam mogu pomoći, a mogu nam i odmoći, ali šta to u stvari znači?
Po pitanju odgovornosti u potpunosti se slažem sa poznatim francuskim filozofom Sartrom koji je rekao da nema opravdanja.
Nema opravdanja, mi smo sami odgovorni za sve. Nisu okolnosti, jer one nas ne definišu, nisu ljudi oko nas, jer oni nisu mi, nije zemlja u kojoj živimo, posao koji radimo, političari koju lažu nas, lekari koji leče nas. Nije majka koja nas je rodila, nije otac koji nas je napravio, nisu komšije, nisu rođaci, nisu kolege, nisu prijatelji. Nije horoskop, nije loše vreme, nije ekonomska kriza, nije pad berlinskog zida, nije rat, nije mir…niko sem nas nije odgovoran za nas.
Šta god da nam se desi, gde god da se nađemo, s kim god da u životu budemo mi smo sami odgovorni za sebe; za svoje izbore, za svoje odluke, za svoje greške i uspehe, za svoje puteve i svoje lutanje. Mi smo odgovorni za sve. Mi smo autori svojih života i osuđeni smo na slobodu, a samim tim i na odgovornost.
Ovakav način razmišljanja može da zaboli. I treba da zaboli. A taj bol treba da nas probudi dok ne bude prekasno. Da se ne desi da prespavamo svoj život.
Preuzmite odgovornost za sve što vam se dešava. Za sve emocije koje osećate, za sve postupke, za sve odluke, za sve misli i sve svoje snove.
Niko ne upravlja vama. Vi ste sila neviđena, vi ste čudo prirode, nejaki svaštojed bez oštrih zuba, bez kandži, bez brzine i bez snage. Nejaki svaštojed koji je zavladao zemljom jer ima neviđenu moć u sebi.
U vašem životu jedino vi imate moć. U vašem životu jedino vi imate snagu.
I zato, odreknite se izgovora. Zaboravite na okolnosti, one su takve kakve jesu. Odreknite se opravdanja. Odreknite se prošlih neuspeha. Šta je bilo bilo je, za vas najbolji deo života tek sledi.
