Leon Festinger je još 1957. objasnio zašto ljudi često opravdavaju pogrešne postupke – ne zato što su u pravu, već zato što im je teško da se suoče sa krivicom. Kako to izgleda u roditeljstvu i odrastanju dece?
Ono što često previdimo jeste da mržnja ne počinje kao uverenje, već kao emocionalna zaraza — i da su naši psihološki mehanizmi savršeno „podešeni“ da je prihvate čak i onda kada ne razumemo povod.
Odgovornost nije urođena, već se uči kroz male svakodnevne zadatke. Ako želimo da deca odrastu u samostalne i pouzdane ljude, važno je da ih od najranijeg uzrasta učimo da njihove odluke i postupci imaju značaj.
Mnogi ljudi će reći da uspeh u životu dosta zavisi i od okolnosti. Dobra porodica, dobra zemlja, dobar grad, sve to utiče, sve to određuje čoveka. Istina.
Okupili smo se u kući moje mame, zato što smo se mnogo zabrinuli, jer smo mislili da joj je doktor dao visoku dozu nekog briga-me-za-sve leka, neku dozu od 1000mg…. mogla je lako da se predozira?
Da li ste primetili da vaš pas zastane ispred televizora kada se pojavi životinja na ekranu? Ili da mirno leži dok slušate muziku, kao da uživa u svakom tonu?
Godine 1973. osam zdravih ljudi završilo je u psihijatrijskim bolnicama – i niko ih nije prepoznao kao zdrave.
Eksperiment Dejvida Rosenhana promenio je način na koji gledamo dijagnoze, etikete i moć percepcije.
Jer ponekad je kontekst jači od istine.
