Kada imaš dvadeset godina, manje više te društvo gleda na osnovu onoga što si rođenjem dobila. Bog ti je, recimo, dao lepe grudi i visinu, a mama i tata su kod tebe odnegovali manire. Ili ti je Bog uskratio fizičku lepotu, a mama i tata su se mnogo svađali i tebe vaspitali da budeš nasilna i nesaosećajna u odnosu sa ljudima. U svakom slučaju, kakva god da si kada imaš dvadeset godina, nije još uvek tvoja krivica.
Ali kad napuniš četrdeset, koliko god da si lepa okolina počinje da traži od tebe nešto više od toga. Nije dovoljno biti lepa sa četrdeset i nemati ništa više od toga. Cene te na osnovu još nekih parametara. Jesi li stvorila zdravu porodicu? Jesi li naučila da obuzdavaš svoje vragove? Jesi li u životu rizikovala da budeš povređena jer si iskreno volela? Jesi li izgradila čvrsta prijateljstva?
Jesi li do sada ublažila i izlečila ono gde su te roditelji oštetili vaspitanjem?
Ako si sa dvadeset bila loš prijatelj, to je do vaspitanja. Ako si sa četrdeset još uvek loš prijatelj, to je do tebe.
Izvor: Facebook/Željka Kurjačka Stanić, psiholog i psihoterapeut
