Švajcarski istraživač istorije detinjstva Remo Largo nakon trideset godina rada došao je do radikalnog zaključka da dete ne smemo da učimo nečemu za šta ono još nije spremno. Njegova istraživanja jasno pokazuju da dete može da nauči samo ono što je za njega razumljivo.
Piše: Ulrike Kegler
Postoje deca koja se nakon obdaništa brzo naviknu na školski život. U ovom periodu roditelji bi trebalo da im budu najveća podrška. Prelazak iz vrtića u školu ima za decu posebnu draž. Učitelji moraju da budu svesni toga koliko su deca različita i da podstiču njihovu samostalnost. Roditelji bi takođe trebalo da budu skoncentrisani na dečje, a ne na svoje potrebe.
Svake godine iznova me zadivi proslava za đake prvake, u školi u kojoj predajem.
U nedostatku veće svečane sale ova proslava održava se u lepom školskom dvorištu. Za đake prvake i njihove roditelje postavili smo klupe u samom dvorištu. Svečanost počinje izlaskom devetoro učenika na pozornicu koji igraju razne igre, između ostalog i polonezu. Učenici se vrte, prave lukove, spirale i staju u red držeći se za ruke. Na kraju igre obrazuju veliki krug. Lakoća s kojom učenici plešu bez pomoći odraslih ostavlja nas bez reči i izaziva radost u roditeljima. Učenici zatim recituju pesmu o vodi, koja u obliku vodene pare odlazi u atmosferu i stvara oblake, a zatim se u vidu kiše opet vraća na zemlju: „Oblaci stvaraju sneg i kišu…“ Na sredini pozornice nalazi se malo drvo u saksiji (drvo generacije), koje deca treba da zaliju. Ono će se prvog školskog dana zasaditi u školskom dvorištu. Svaka generacija ima svoje drvo. Nakon dečje igre i recitovanja roditeljima se obraća direktor škole koji kaže: Život u školi sličan je ovom dečjem plesu. Deca će se u školi osećati srećno kao i u ovom plesu, zato što će zajedničkim snagama rešavati teške zadatke. Na kraju proslave deca se upoznaju sa svojim drugarima iz odeljenja i sa njima ulaze u školu.
Roditelji i deca izuzetno ozbiljno shvataju početak školskog perioda. Svaki roditelj zna da deca u školi uče ono što će im biti od velike koristi u kasnijem životu. Često roditelje čujemo kako kažu: u školi počinje surova strana života. Tom rečenicom roditelji ne misle samo na neizbežne domaće zadatke, već i na sledeće: u ovom periodu saznajemo da li se dete pre polaska u školu zdravo razvijalo i koliko je vaspitni stil roditelja bio uspešan. Sada su u centru pažnje dečje sposobnosti.„Kako će učitelj oceniti naše dete?“ Roditelji često postavljaju to pitanje, zato što znaju da se u školi testiraju i njihove vaspitne sposobnosti.
Nema nikakvog smisla nazivati đake prvake početnicima u učenju. Vrlo dobro znamo da deca najviše nauče u periodu pre polaska u školu, kao i da tada izgrađuju najvažnije lične osobine. Dete se suočava s činjenicom da u školi mora da bude samostalno, da će ga učitelj ocenjivati i porediti sa ostalim učenicima.
Pri prvom susretu sa novim đacima učitelji treba da budu svesni toga da je svako dete različito. Pored fizičkog izgleda, deca istog godišta nemaju jednako razvijenu motoriku ili jednako razvijeni govor. Dečja kreativnost takođe je različita, kao i njihovo socijalno ponašanje. Dakle, đaci prvaci razlikuju se po mnogo čemu.
Na lični uspeh deteta utiču sposobnosti koje razvija tokom života. Mlađa deca lako se navikavaju na školske obaveze. Ona lako savladavaju svakodnevne zadatke. Takođe se lako navikavaju da ponavljaju i uvežbavaju ono što su naučila u školi. Kao što smo već napomenuli, dete je produktivno ukoliko u školi ima dobar odnos s učiteljem i drugim učenicima. Deca u odnosu sa svojim vršnjacima uče da ne budu egoisti, već da razvijaju empatiju prema drugima.
Učitelj takođe mora da se posveti svakom detetu. Ponuda radnog materijala treba da bude raznovrsna i da budi u detetu motivaciju za učenjem. Deca tako uče u kreativnoj atmosferi. Učitelj ocenjuje lične sposobnosti deteta i ne upoređuje ga s drugom decom.
„Svi roditelj znaju da deca u školi uče ono što će im biti od velike koristi u kasnijem život. Učitelj ocenjuje lične sposobnosti deteta i ne upoređuje ga s drugom decom. „
Mnoga deca vole da idu u školu i njihovi roditelji su toga svesni. Polazak u školu za decu je period neizmerne radosti. Takva deca ne mogu da dočekaju dan kada će postati pravi đaci. Deca znaju da će u školi naučiti mnogo toga. U prvom razredu ona su oduševljena slovima. Takođe se upoznaju i sa brojevima. Znanja koja deca usvoje u školi pomažu im da postanu samosvesni ljudi. Deca žele da nauče da čitaju, pišu i računaju. Da li će deca dobro ovladati ovim veštinama zavisi od metode učenja, suočavanja sa slučajevima neuspeha i roditeljske podrške. Usvajanje veštine čitanja jeste osetljiva tačka ranog školskog perioda. To je proces kojem bi trebalo posvetiti izuzetnu pažnju. Deca različitom brzinom usvajaju govor, kao i veštinu čitanja. Isto je i sa usvajanjem veštine računanja i osnovnih znanja iz matematike. Učitelji moraju da obrate pažnju na individualni razvoj svakog deteta. Kako bi deca imala bolji uspeh u školi, gradivo mora da bude usklađeno s njihovim sposobnostima i primereno njihovom uzrastu.
