U životu nam se nužno događaju neprijatne stvari zbog kojih se loše osećamo. Kad se već dogode, više ništa ne možemo da učinimo. Šta je bilo – bilo je. To ne možemo promeniti. Možemo promeniti naše gledanje na tu situaciju i time pomoći sebi da se u budućnosti lakše suočavamo sa stresnim događajima.
Neprijatne stvari su normalan deo života
Problemi su deo života i nema nikoga na svetu ko živi bez problema. Kad ti se dogodi nešto loše, umesto da se ljutiš ili kukaš što se to baš tebi dogodilo, kaži sebi da je to samo deo života. I tvoji prijatelji imaju probleme, samo ti možda ne znaš za njih.
Neprijatne stvari su samo neprijatne, nisu tragedije
Neki ljudi su skloni da od svakog problema naprave tragediju. To što ti je frizerka uništila frizuru, roditelji te nisu pustili na koncert u Novi Sad, a profesorka te prozvala i pitala baš onu jednu jedinu stvar koju nisi naučila, sigurno su stvari koje te ljute ili rastužuju, ali nisu nikakve tragedije. Većina ljudi se kadtad pomiri s tim da se stvari baš i ne zbivaju po njihovim željama, ali postoje i oni koji se nikada ne pomire s tom činjenicom! Oni stalno žive u uverenju da stvari treba da teku onako kako oni žele i da je prava tragedija ako to nije tako. Nema nikakvog razloga da stvari budu različite od onog kakve trenutno jesu! Zašto bi bile? Zato što mi to želimo? Pa gde je zapisano da upravo mi moramo da dobijemo ono što želimo? I da svemir mora da se okreće u skladu s našim željama? (Neće? Zaustavite Zemlju! Izlazim!)
Ima li u neprijatnim stvarima i nešto pozitivno?
Svi mi lakše uočavamo negativne nego pozitivne stvari. Zato, ako se dogodi nešto loše, čini nam se da je sve crno i da u toj situaciji nema ničeg dobrog. Ali obično nije tako. Ako ti je drugarica učinila nešto loše, možda je bolje da upoznaš i njene mane, a ne samo vrline. Možda bi ti bilo još teže da si za to saznala kasnije. Narod kaže: Svako zlo za neko dobro. U tome sigurno ima istine.
Sagledaj stvari u perspektivi
Umesto da se utopiš u lošoj situaciji, pokušaj da je vidiš u perspektivi. Pomisli kako bi se osećala da su stvari ispale još gore. Onda bi ti sadašnja situacija izgledala sasvim dobro. Zamisli kako će ti ova situacija izgledati za pet godina. Verovatno je nećeš ni pamtiti.
Uči da živiš s lošim vestima
Maja je imala već gotovo osamnaest godina kad je jednom sa svojom mamom Mirjanom prelistavala stare porodične albume. Na jednoj od fotografija smešila se devojčica. Ispred nje je bila rođendanska torta sa četiri svećice, a pored nje Majini roditelji, Mirjana i Branko. – Znaš mama, rekla je Maja, – ta fotografija mi je zatrovala detinjstvo! Mirjana nije mogla da se povrati od čuđenja. Bili su dobri i pažljivi roditelji, pokazivali su Maji svoju ljubav, uključivali je u sve porodične aktivnosti, o svemu s njom razgovarali, šta je sad ovo? – Hoćeš li mi najzad reći ko je ta devojčica? – Najzad? Zašto najzad? –Jednom sam te pitala, a ti si samo odmahnula rukom i rekla: Ma, jedna devojčica… – Pa dobro, valjda sam bila u nekom poslu i nije mi bilo do priče. Zašto me posle opet nisi pitala? – Plašila sam se. – ???? – Mislila sam da nisi htela da mi kažeš ko je ona. – ??? – Mislila sam da je to tatina ćerka s nekom drugom ženom, da ju je napustio i da će jednog dana i mene napustiti. Stalno sam strepela od te pomisli. – Ali zašto nisi pitala? – Mislila sam da će se to obistiniti baš ako pitam.
Upamti dobro: ako nešto ne razumeš, pitaj, traži objašnjenje. Možda ti se i neće uvek svideti ono što ćeš čuti, ali barem ćeš znati na čemu si. Naučićeš da živiš i sa lošim vestima, a može da se ispostavi da stvari i nisu tako loše kao što su ti se učinile.
Ukratko: ne možeš da utičeš na ono što se već dogodilo. Kako ćeš se osećati u vezi s tim, zavisi od toga kako si sama sebi objasnila taj događaj. Od toga zavisi i tvoj idući korak: ono što ćeš učiniti. Ili nećeš.
Međutim, ovo ima još jednu zgodnu posledicu: kreiranjem lepih događaja možemo uticati na emocije. Naravno da to i činimo: igramo se, zabavljamo, slušamo muziku, gledamo filmove, plešemo, čitamo, družimo se. To nam je toliko uobičajeno, da smo gotovo i prestali da uočavamo koliko nam zadovoljstva donose takve aktivnosti.
Da bi se nasmejao, treba da upotrebiš upola manje mišića nego da bi se namrštio. Pritom ćeš se osećati duplo bolje i ti i svi oko tebe.
Vežba • Tri dobre stvari
Svakog dana pre spavanja, seti se i nabroj tri dobre stvari koje su ti se tog dana dogodile. Ne mora to da bude nešto veliko. Dovoljan je i samo neki trenutak kad si se prijatno osećala. Možda si dobila veću ocenu nego što si očekivala, prijatno porazgovarala s prijateljem ili te neko pohvalio. Ovakvu aktivnost treba da sprovodiš najmanje dve nedelje. Ako tako budeš radila, videćeš da u tvom životu ima mnogo više dobrih stvari nego što si mislila i to može mnogo da ti popravi raspoloženje. Evo nekih primera.
- Pogledala sam svoju najdražu seriju. Bila sam uporna i strpljiva pazeći da ne zaspim, jer sam je iščekivala celi dan. U njoj glumi jedan sladak glumac pa sam ga gledala i malo uživala.
- Imala sam sastanak psihološke grupe. Tamo sam slobodna i mogu da se izrazim bez straha jer nas je malo i znamo se. Grupa mi pomaže da shvatim da nije sve tako crno i da ima mnogo sitnica koje deluju pozitivno na moj život.
- Imali smo roditeljski sastanak kome smo prisustvovali zajedno sa roditeljima. Kući sam se vraćala sa svojim ocem, a ne sama, kao obično. Tako sam mogla malo da razgovaram sa tatom i nije me bilo strah da idem kući kasno.
- Dobila sam trojku iz hemije, jer sam se stvarno potrudila da naučim. Kako mi brojevi inače idu vrlo loše, trojka je za mene carska ocena. Pošto sama sedim u klupi, nisam mogla da prepisujem, tako da i profesorka zna da sam pošteno zaslužila ocenu.
- Danas sam bila srećna što je petak. Na poslednjem času već sam razmišljala kako me čeka vikend: uživancija, sreća. Zadovoljstvo, spavanje i čokolada!
TINEJDŽ PSIHA
Priručnik za tinejdžere
Dubravka Miljković i Majda Rijavec
Tinejdžerske godine su buran period odrastanja, obeležen traganjem za sopstvenim identitetom i težnjama za osamostaljivanjem. Kako steći prijatelje, popraviti raspoloženje, umiriti strah i zabrinutost ili pak ojačati sposobnost samokontrole, samo su neka od najčešćih pitanja odrastanja. Psiholozi Dubravka Miljković i Majda Rijavec pokušavaju da pruže neke od mogučih odgovora u svojoj knjizi Tinejdž psiha.
Ovaj interaktivni priručnik za rešavanje i razmišljanje, sadrži brojne upitnike i ideje za aktivnosti koje tinejdžerima mogu pomoći da bolje upoznaju sebe. Takođe nudi mnoštvo neposrednih smernica koje tinejdžere upućuju da se jače oslone na sopstvene snage i lakše reše probleme s kojima se svakodnevno susreću.
Pojedinačna poglavlja knjige bave se pitanjima prepoznavanja sopsvenih sposobnosti i afiniteta, zatim emocijama i načinima njihovog ispoljavanja, odnosima s prijateljima i vršnjacima, odnosima s roditeljima, ljubavnim problemima. Posebno poglavlje posvećeno je učenju i savetima kako lakše učiti ili kako se motivisati za učenje, a obuhvaćene su i ozbiljnije životne teme s kojima se mladi suočavaju, kao što su nasilje, i u porodici i u školskoj sredini, ili razvod roditelja.
Pregledan i komunikativan, s grafičkim elementima koji prate sadržaj, priručnik za odrastanje pruža tinejdžerima oslonac za snalaženje u društvu, a može poslužiti i kao povod za razgovor s vršnjacima ili odraslima. Roditeljima i nastavnicima takođe može da posluži kao prozor u tinejdžerski svet i kao savetnik za bolje obostrano razumevanje. Kao knjiga koja se sa praktične strane bavi nekim od najčešćih pitanja odrastanja, Tinejdž psiha je važan doprinos u pomoći pre svega tinejdžerima da sa manje lutanja prođu kroz ovaj izuzetno važan period života.
U uvodu autorke navode: “Nema čoveka koji živi bez problema. Koliko god sanjamo o tome kako bi bilo lepo živeti bez problema, to jednostavno nije moguće. Nema mlade osobe koja nikad nije imala problema u školi, u ljubavi, s roditeljima ili prijateljima. Problemi su jednostavno deo života.
I čitanje knjige može da bude poput razgovora s nekim. Knjiga može da te uteši jer ćeš shvatiti da i mnogi drugi imaju slične probleme. Verovatno ne bismo pisale celu knjigu kada bismo verovale da takve teškoće ima samo nekoliko mladih ljudi. A čitajući o tome kako problemi mogu da se reše, mogu da ti padnu na pamet ideje o kojima ranije nisi ni razmišljao.”
