Često sam veoma tužna razmišljala o tome koliko sam prilika propustila kao dete, tinejdžer, pa čak i kao mlada osoba, da se zabavim, probam nove stvari, upoznam nove ljude i doživim svet na slobodan i jednostavan način.
Opsesivna zabrinutost mojih roditelja obeležila mi je detinjstvo. Rečenice poput „Budi oprezna!“ „Ima ludih ljudi na svetu,“ „Mogla bi da slomiš vrat!“ i „Možeš da se ugušiš!“ bile su njihova svakodnevna mantra. Odrastanje je za nas bila samo jedna životna frustracija. Anksioznost je mojim roditeljima bila smisao roditeljstva, i nije bila nešto što oni žele da promene. Osamdesetih godina, medijski akcenat je bio na otetoj deci, i samo je dodatno pogoršao njihove strahove. Udružene, opasnosti koje vrebaju napolju i moja osetljiva priroda, napravili su od mene nezdravo uznemireno dete.
Ne mogu da se setim vremena kada sam kao dete mislila o svetu kao sigurnom ili prijateljskom mestu. Indoktrinisana mogućim utapanjem, gušenjem, ili ujedom pasa, bila sam opsednuta dobijanjem dobrih ocena, i prestravljena mogućnošću socijalnog odbacivanja. Moja anksioznost mi je ometala san i stvarala noćne more, glavobolje, pa čak i stomačne tegobe. Bila sam previše nervozna da se družim sa ostalom decom, i završila usamljena, socijalno neiskusna, i sa sveprisutnim osećanjem neprijatnosti.
Deca se danas ne vaspitavaju, samo se čuvaju od života
Često sam veoma tužna razmišljala o tome koliko sam prilika propustila kao dete, tinejdžer, pa čak i kao mlada osoba, da se zabavim, probam nove stvari, upoznam nove ljude i doživim svet na slobodan i jednostavan način. Takođe se stidim činjenice da bih, da sam slučajno, kao dete, srela nekog poput moje dece – bila prestrašena.
Moja najstarija ćerka od četiri i po godine, je osetljivo dete kao i ja što sam bila. Ali, za razliku od mene, njena je pretpostavka da će ljudi koje upoznaje u školi, prodavnici ili na igralištu, želeti da budu njeni prijatelji. Ona smatra da je zabavno, a ne opasno, da se popne visoko, iako je ona prirodno prilično oprezna, tako da njeno „visoko“ nije bio tako visoko donedavno. I, najbolje od svega, ona može da saoseća sa osećanjima drugih, tako da, ako drugo dete ne želi da se igra, ona shvata da dete prosto ima loš dan ili jednostavno oseća mrzovolju. Kao dete, ja bih razmišljala o takvom odbijanju nedeljama.
Bosonogofobija
Moja ćerka ne brine o svom zdravlju ili fizičkoj bezbednosti. Nedavno, kada je bila na igralištu, neko starije dete joj je reklo da mora da bude „opreznija“, bila je zbunjena i došla je kod mene da pita zašto da bude oprezna i šta to znači.
