Bajka utorkom danas pada u sredu. Čitaj ako je u redu.
Krećemo na odmor. Putujemo kroz dolinu jorgovana. Stićićemo i do Grčke. Legenda kaže da je kralj Uroš I Nemanjić želeo da na poseban način dočeka svoju buduću suprugu, pa je naredio da se pre njenog dolaska duž nepristupačne doline reke Ibar posadi prelepo cvetno drveće kako bi je predeo podsećao na njenu rodnu Provansu.
Šta je to navelo Uroša da posadi jorgovane, pitam se ponekad. Da uradi nešto lepo? Da oduševi Jelenu? Ili je samo duboka sebična želja da pokaže svima kako je neki baja.
Pitam se i koja je duboka namera svega ovoga što pišem. Počeo sam tako što sam video da to ljudi rade i da je „po marketingu“ dobro. Sada mi je deo karaktera. Sedim pored mora u Haniotiju i pišem iako sam na odmoru, iako ništa drugo ne želim da radim.
Kao neki nagon. Ali uživam. I raduje me.
Radost je jedini putokaz. Ako vas nešto raduje i ako biste ga radili besplatno… verovatno je to pravi put. A možda samo zadovoljavam svoj ego i očekujem da mi tapšete kada pročitate ovaj tekst.
Istina je uvek između.
Prethodnih dana sam svedok da svi kukaju kako je kiša. Hotelijeri zbog sezone, seljaci jer ne stižu da pokose, mi „gospoda“ jer ne možemo da osolimo zadnjice u moru po kiši.
I evo dva vezana dana sunca. Radost, sreća, raj.
„Sve pogore.“ „Nikada nije bilo ovako sparno.“ „Ubi ovo sunce.“ samo slušam ljude oko sebe. Bojim se da većina ne izlazi iz kuku moda.
Gasim glasove i vesti. Volim da vidim šta priroda kaže na sve ovo. Dolina jorgovana nikada nije bila zelenija. Na putu do Grčke sve je sveže, cveće je prelepo i bujno.
Cvet. Jedini koji se ne žali što je ovoliko padala kiša. Ako malo zagledate, videćete da su cvetovi krupniji. Oni tako reaguju na kišu. Kao da prodišu i raskrupnjaju se.
Kada je jako sunce cvetovi su jače boje. Što ih jače greje oni jače boje proizvode i jače sijaju.
Tek vidim koliko je čovek razmaženo i krhko biće koje ne razume prirodu. Gledam kako odlazi na odmor. Cele godine se lomi, trči, kuka na ono što radi da bi dve nedelje „uživao“. Često mu i u te dve nedelje nešto presedne.
Kada cele godine kukaš to ti uđe u karakter, kao meni pisanje bajki. Ne vredi, koliko god da ga potiskuješ ono izbija, traži da bude uvaženo.
Posle tolike radne kiše, sunce često ne prija. Normalno je. Veliki je prelaz. Ispadne da ne uživaš, ni u jednom ni u drugom.
Da se vratimo na cvet. Kada pada kiša on se širi da prihvati sve što mu život pruža. Kada grane sunce on ne kuka, ne vergla po glavi šta će biti i šta je bilo nego sija i uživa.
Ne pravi se od nesrećnog života srećan godišnji odmor.
Prihvati šta ti život pruža, raširi se, udahni, prihvati…. A onda kada uživaš…pusti sve boje koje imaš iz sebe, sijaj i uživaj.
I ne kukaj. Budi cvet a ne trn.
Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš, možeš i mnogo više.
Johny – cvetni 🙂
PS: Glup odmor je gori od posla.*
*ruska poslovica-ne znam autora
Prijavite se na besplatni newsletter na
https://subscribepage.io/bajkautorkom
Nikola Petrović Johny je autor popularnog bloga i instagram profila “Sasvim digitalno” i kreator E-booka “Kako uspešno voditi Instagram” koji vam može pomoći da vaše ideje proširite i do vašeg hobija napravite biznis.
Izvor: Detinjarije.com
