Prosek onih koji su se ove godine upisali na Učiteljski fakultet iznosi 3,2. Dakle, ni vrlodobri đaci. To je, naravno, prosek, ima i onih koji su 4,5, ali i onih koji su 2,5.
Relativno male plate, stresan posao, zabrana zapošljavanja u društvenom sektoru, neki su od razloga zbog kojih se nastavnici opredeljuju za odlazak u druge sektore, zbog čega su škole prinuđene da angažuju nestručne nastavne kadrove, a najveći problem je sa predavačima prirodnih naukama.
Prema podacima koje je prošle godine iznelo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nestručnih nastavnika u Srbiji bilo je oko 1.000 i oni su učili oko 27.000 osnovaca. Preciznije, 457 nestručnih nastavnika iz matematike, 239 nastavnika iz fizike, 109 nastavnika iz informatike, 133 nastavnika nemačkog jezika i 48 nastavnika engleskog jezika nemaju potrebno obrazovanje propisano pravilnicima Ministarstva prosvete, govore podaci za 2018. godinu.
Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Jasna Janković, istakla je za “Blic” da oko 60 procenata predavača matematike nisu stručno osposobljeni za rad u prosveti.
– Prirodno-matematički fakultet je pre nekoliko godina za svoje kadrove napravio istraživanje koje pokazuje da samo 40 odsto nastavnika matematike završilo fakultete na kojima su imali pedagoške predmete. Ostalih 60 su inženjeri, raznih profila – saobraćajni, mašinski – koji se nisu spremali za rad u školi – navodi predsednica USPRS-a.
Zanimljivo je, kaže ona, da je proteklih godina primetno da škole zapošljavaju i apsolvente. Oni se formalno vode kao “nestručni”, imajući u vidu da još nisu stekli diplomu, ali nisu laici za oblast kojom se bave.
Janković je pomenula i da trenutno u Elektrotehničkoj školi “Nikola Tesla” u Beogradu pokušavaju da pronađu profesora fizike.
– Obratili su se fakultetu, niko nije hteo da dođe da radi u školi, samo neki studenti treće godine, koji ne bi ni mogli da rade u školi. Jedna apsolventkinja je ipak počela da radi u toj školi, ali nije se dugo zadržala – kaže Janković.
Kao bismo proverili ove tvrdnje pozvali smo direktora Elektrotehničke škole “Nikola Tesla” Branka Subotića, koji nam je rekao da su pronašli zamenu za profesora fizike , ali da je “teško pronaći čoveka koji može u brzom roku da uskoči”.
Matematičari i fizičari najveći problem
Kako nam je rekao, “veliki problem je pronaći profesore matematike, fizike, elektrotehničke inženjere, naročito kada neko iznenada mora na bolovanje.”
– Nema mladih ljudi koji žele da rade u školama, svi beže u privredu. Ne možemo u svakom trenutku kada neko ode na bolovanje da nađemo zamenu, te moramo da se dovijamo da nađemo u najgorem slučaju nekog apsolventa da drži časove. Apsolventi se javljaju, u principu oni se često označavaju kao nestručna zamena, ali oni mogu da drže nastavu na određeno do povratka zaposlenog sa bolovanja – kaže direktor.
Informacije da naše škole naročito vape za profesorima iz matematike i fizike potvrdila nam je i predsednica USPRS- a.
– Odavno nema matematičara, uveliko kuburimo sa fizičarima. Profesora nemačkog nema u školama, drže časove onima koji se pripremaju da odu na rad u zemlje germanskog govornog područja – jasna je ona.
Đaci sa lošim prosekom postaju učitelji
Janković je istakla još jedan značajan problem kada je u pitanju deficit profesora.
– Prosek onih koji su se ove godine upisali na Učiteljski fakultet iznosi 3,2. Dakle, ni vrlodobri đaci. To je, naravno, prosek, ima i onih koji su 4,5, ali i onih koji su 2,5. To govori da pedagoške fakultete upisuju oni koji ne mogu drugde – ne ostavlja dilemu naša sagovornica i dodaje:
– Nisam optimista u vezi prosvetnih kadrova – zaključila je predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), dodavši da bi odlično rešenje ovog problema moglo biti stalno radno mesto, koje bi mladi i entuzijastični nastavnici dobili nakon kratkog angažovanja u školama.
Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poručuju da nedostatak nastavnika određenih profila jeste “problem sa kojim se u većem ili manjem obimu suočava veliki broj država, te da pri rešavanju ovog problema, moramo da imamo u vidu sve aspekte, uključujući onaj i gde se škola nalazi, kao i koliko učenika ima, odnosno, koliko je gusto naseljeno područje u kome je škola.”
– Ministarstvo je sa jedne strane pokrenulo dijalog sa matičnim fakultetima o pripremi programa kratkih ciklusa kako bi se nastavnici koji su završili srodne fakultete, a koji su se u praksi pokazali kao vredni za školu i sredinu u kojoj rade, dokvalifikovali, a sa druge strane, stručne službe Ministarstva sa pažnjom prate da li su prilikom zapošljavanja na određeno vreme ispunjeni svi propisani uslovi. Ovi problemi nisu uočeni kod nastavnika koji su zaposleni na neodređeno vreme.
Određeni broj nastavnika se, kako dodaju iz Ministarstva, već preko svojih škola prijavio za programe kratkih ciklusa, te očekuju da realizacija ovih programa u saradnji sa univerzitetima započne početkom 2020. godine. Istovremeno, oni su raspisali konkurs za nedostajuća zanimanja koji je istekao 30. novembra.
– Planirano je da se stipendira do 250 studenata druge i treće godine studija koji studiraju matematiku, fiziku, informatiku, engleski, srpski i nemački jezik i književnost. Očekivani mesečni iznos ove stipendije je 15.000 dinara, a studenti se obavezuju da će po diplomiranju raditi u školi najmanje onoliko dugo koliko su primali stipendiju – zaključuju iz Ministartva prosvete.
Više na: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Ministar Šarčević predložio kako nadoknaditi propuštene časove zbog produženog raspusta
Direktori škola trebalo bi da “kombinuju” načine za nadoknadu nastave, preporučuje ministar prosvete Mladen Šarčević nakon odluke da raspust u centralnoj Srbiji bude produžen do ponedeljka, 24. februara, kada će...
Ministarstvo zdravlja preporučilo produžetak raspusta
Ministarstvo zdravlja dalo je danas preporuku Ministarstvu prosvete da se produži zimski raspust. Preporuka je data kako bi se smanjilo širenje virusa gripa, preneo je Tanjug. Ministar prosvete Mladen Šarčević...
Jezik se brani u školi, medijima i biblioteci
Autor: Dragana Jokić-Stamenković Opstanak srpskog jezika dovodi se u pitanje niskom kulturom i jadnim oblikom govora u javnom životu, upozorava dr Aleksandar Jerkov, profesor Filološkog fakulteta i upravnik Univerzitetske biblioteke...
Osnovni nivo pismenosti nema 40 odsto đaka u Srbiji
Situacija je najlošija u trogodišnjim, srednjim stručnim školama gde 80 odsto učenika nije postiglo taj osnovni nivo. Rezultati učenika u gimnazijama su mnogo bolji i oni za oko 140 poena...
Ovo je veliki problem. Dodajte svim ovim uzrocima i sijaset učiteljskih fakulteta i to akreditovanih u Jagodini, Uživi i podvucite Kosovskoj Mitrovici koji samo štancuju kadar a kakvog je taj kadar nivoa to je veliko pitanje.
Zanimljivo, recimo, od cele moje generacije anglista iz Novog Sada, jedva nekoliko zaista radi u školi, dok ostali već 5-6 godina pokušavaju da se zaposle u školi i uvek izvise jer ima stručnijih, stranački podobnijih, kandidata.