Prosek onih koji su se ove godine upisali na Učiteljski fakultet iznosi 3,2. Dakle, ni vrlodobri đaci. To je, naravno, prosek, ima i onih koji su 4,5, ali i onih koji su 2,5.
Relativno male plate, stresan posao, zabrana zapošljavanja u društvenom sektoru, neki su od razloga zbog kojih se nastavnici opredeljuju za odlazak u druge sektore, zbog čega su škole prinuđene da angažuju nestručne nastavne kadrove, a najveći problem je sa predavačima prirodnih naukama.
Prema podacima koje je prošle godine iznelo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nestručnih nastavnika u Srbiji bilo je oko 1.000 i oni su učili oko 27.000 osnovaca. Preciznije, 457 nestručnih nastavnika iz matematike, 239 nastavnika iz fizike, 109 nastavnika iz informatike, 133 nastavnika nemačkog jezika i 48 nastavnika engleskog jezika nemaju potrebno obrazovanje propisano pravilnicima Ministarstva prosvete, govore podaci za 2018. godinu.
Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Jasna Janković, istakla je za “Blic” da oko 60 procenata predavača matematike nisu stručno osposobljeni za rad u prosveti.
– Prirodno-matematički fakultet je pre nekoliko godina za svoje kadrove napravio istraživanje koje pokazuje da samo 40 odsto nastavnika matematike završilo fakultete na kojima su imali pedagoške predmete. Ostalih 60 su inženjeri, raznih profila – saobraćajni, mašinski – koji se nisu spremali za rad u školi – navodi predsednica USPRS-a.
Zanimljivo je, kaže ona, da je proteklih godina primetno da škole zapošljavaju i apsolvente. Oni se formalno vode kao “nestručni”, imajući u vidu da još nisu stekli diplomu, ali nisu laici za oblast kojom se bave.
Janković je pomenula i da trenutno u Elektrotehničkoj školi “Nikola Tesla” u Beogradu pokušavaju da pronađu profesora fizike.
– Obratili su se fakultetu, niko nije hteo da dođe da radi u školi, samo neki studenti treće godine, koji ne bi ni mogli da rade u školi. Jedna apsolventkinja je ipak počela da radi u toj školi, ali nije se dugo zadržala – kaže Janković.
Kao bismo proverili ove tvrdnje pozvali smo direktora Elektrotehničke škole “Nikola Tesla” Branka Subotića, koji nam je rekao da su pronašli zamenu za profesora fizike , ali da je “teško pronaći čoveka koji može u brzom roku da uskoči”.
Matematičari i fizičari najveći problem
Kako nam je rekao, “veliki problem je pronaći profesore matematike, fizike, elektrotehničke inženjere, naročito kada neko iznenada mora na bolovanje.”
– Nema mladih ljudi koji žele da rade u školama, svi beže u privredu. Ne možemo u svakom trenutku kada neko ode na bolovanje da nađemo zamenu, te moramo da se dovijamo da nađemo u najgorem slučaju nekog apsolventa da drži časove. Apsolventi se javljaju, u principu oni se često označavaju kao nestručna zamena, ali oni mogu da drže nastavu na određeno do povratka zaposlenog sa bolovanja – kaže direktor.
Informacije da naše škole naročito vape za profesorima iz matematike i fizike potvrdila nam je i predsednica USPRS- a.
– Odavno nema matematičara, uveliko kuburimo sa fizičarima. Profesora nemačkog nema u školama, drže časove onima koji se pripremaju da odu na rad u zemlje germanskog govornog područja – jasna je ona.
Đaci sa lošim prosekom postaju učitelji
Janković je istakla još jedan značajan problem kada je u pitanju deficit profesora.
– Prosek onih koji su se ove godine upisali na Učiteljski fakultet iznosi 3,2. Dakle, ni vrlodobri đaci. To je, naravno, prosek, ima i onih koji su 4,5, ali i onih koji su 2,5. To govori da pedagoške fakultete upisuju oni koji ne mogu drugde – ne ostavlja dilemu naša sagovornica i dodaje:
– Nisam optimista u vezi prosvetnih kadrova – zaključila je predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), dodavši da bi odlično rešenje ovog problema moglo biti stalno radno mesto, koje bi mladi i entuzijastični nastavnici dobili nakon kratkog angažovanja u školama.
Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poručuju da nedostatak nastavnika određenih profila jeste “problem sa kojim se u većem ili manjem obimu suočava veliki broj država, te da pri rešavanju ovog problema, moramo da imamo u vidu sve aspekte, uključujući onaj i gde se škola nalazi, kao i koliko učenika ima, odnosno, koliko je gusto naseljeno područje u kome je škola.”
– Ministarstvo je sa jedne strane pokrenulo dijalog sa matičnim fakultetima o pripremi programa kratkih ciklusa kako bi se nastavnici koji su završili srodne fakultete, a koji su se u praksi pokazali kao vredni za školu i sredinu u kojoj rade, dokvalifikovali, a sa druge strane, stručne službe Ministarstva sa pažnjom prate da li su prilikom zapošljavanja na određeno vreme ispunjeni svi propisani uslovi. Ovi problemi nisu uočeni kod nastavnika koji su zaposleni na neodređeno vreme.
Određeni broj nastavnika se, kako dodaju iz Ministarstva, već preko svojih škola prijavio za programe kratkih ciklusa, te očekuju da realizacija ovih programa u saradnji sa univerzitetima započne početkom 2020. godine. Istovremeno, oni su raspisali konkurs za nedostajuća zanimanja koji je istekao 30. novembra.
– Planirano je da se stipendira do 250 studenata druge i treće godine studija koji studiraju matematiku, fiziku, informatiku, engleski, srpski i nemački jezik i književnost. Očekivani mesečni iznos ove stipendije je 15.000 dinara, a studenti se obavezuju da će po diplomiranju raditi u školi najmanje onoliko dugo koliko su primali stipendiju – zaključuju iz Ministartva prosvete.
Više na: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Odluka Kriznog štaba – kako se nastavlja školska godina
Učenici od prvog do četvrtog razreda će nastavu pohađati u učionici u prepodnevnoj smeni, odlučio je Krizni štab. Maksimalan broj đaka u učionici biće 15. Stariji razredi će kombinovati odlazak...
Kon: Deca će biti zaštićena odlaskom u školu, više nego da su sedela kod kuće
Komentarisao je i nova žarišta, vakcinu protiv korone i pitanje “koje najviše nervira” – koliko će sve ovo trajati? – Beograd nije žarište, on je potencijalno žarište zbog velikog broja...
Dr Tiodorović: Deca moraju da pođu u školu!
Gostujući u Jutarnjem programu TV Prve, dr Tiodorović apelovao je na roditelje da mudro donesu odluku o mališanima koji će ići u školu, ili učiti onlajn, i objasnio zbog čega...
Harvard: Kombinacija klasične i onlajn nastave najgori model za širenje zaraze
Širom sveta razmatra se kojim će putem nastaviti obrazovni sistemi u predstojećoj školskoj godini, te kako će se najuspešnije minimizovati širenje pandemije koronavirusa. Prema aktuelnim informacijama, škole u Srbiji će...
Ovo je veliki problem. Dodajte svim ovim uzrocima i sijaset učiteljskih fakulteta i to akreditovanih u Jagodini, Uživi i podvucite Kosovskoj Mitrovici koji samo štancuju kadar a kakvog je taj kadar nivoa to je veliko pitanje.
Zanimljivo, recimo, od cele moje generacije anglista iz Novog Sada, jedva nekoliko zaista radi u školi, dok ostali već 5-6 godina pokušavaju da se zaposle u školi i uvek izvise jer ima stručnijih, stranački podobnijih, kandidata.