Zaključivanje ocena na kraju polugodišta predstavlja logičan sled dešavanja. Učenici već znaju svoje prosečne ocene iz svakog predmeta i mogu pretpostaviti koju će im ocenu nastavnik zaključiti. Takođe, nastavnik, na osnovu svoje evidencije donosi tu zaključnu ocenu i upisuje je u dnevnik.

Međutim, kraj školske godine predstavlja potpuno novu situaciju – pa se zaključivanje na kraju drugog polugodišta često pretvara u dramu koja ne uključuje samo nastavnika predmeta i učenika čija se ocena zaključuje – već i opšte mišljenje, komentar roditelja, drugih nastavnika, a po potrebi i mišljenje kolektiva, kao i krajnju presudu Nastavničkog veća.

Koje vrste zaključenih ocena postoje?

Popravljene ocene za prosek

Ovde je situacija sledeća: učeniku je potrebna jedna viša ocena kako bi imao bolji prosek, na primer – kako bi iz vrlodobrog prešao u odličan prosek. Tada se gleda ko bi mogao i hteo da da tu ocenu, kod koga je najrealnija ili ko je inače sklon da „poklanja“. Ukoliko je potrebno stiže se i do nastavničkog veća koje će doneti krajnju odluku – da li će ocena biti poklonjena ili ne.

Ostavljanje niže ocene – za nauk. 

Situacija gde se kalkulacijom ne dolazi do veće ocene, iako bi ona mogla biti i viša, već se „za nauk“ ostavlja niža ocena kako bi se u budućnosti učenik o kome je reč više potrudio.

Poklanjanje ocena – jer žive teško.

Procena nastavnika da na uspeh u školi i na ocenu iz nekog predmeta u najvećoj meri utiče kvalitet života učenika, situacija u kući ili neki događaj može uticati na to da nastavnik odluči da da višu ocenu đaku kako bi učinio da se on bolje oseća. Pedagoški ili ne – ne dovodi se u pitanje.

Preventivne više ocene.

Postoje čak i ocene koje se bez nekog posebnog razloga daju sa nižim kriterijumima – posebnim učenicima kako bi se prevenirale situacije kao što su razgovor sa roditeljima, isticanje problema ili pravdanje nastavnika što je dao ocenu koju je dao, a koja možda nije u skladu sa očekivanjima učenika ili okoline.

Ocene – čiste kao suza.

Trojka. Kao kuća. Prosek bez greške. O tim ocenama retko kad ima nešto da se kaže više od – čista kao suza.

Zarađene ocene – od početka do kraja.

Svaki plus, svaki domaći, svaki test, ocenjivanje, odgovaranje – po potrebi popravljanje na vreme. Ocene koje učenici zarade svojim trudom i znanjem, bez obzira da li su to najviše ocene ili neke niže – to je zarađeno baš njihovim znanjem i zalaganjem.

„Ocena nije merilo znanja niti može odrediti ko će biti uspešan u životu, a ko ne“ – komentar je koji se često čuje, pogotovo od strane onih koji „brane“ vrlodobre.

Ipak – ne uči se za ocenu, niti se ocenjuje samo znanje.

Izvor: Detinjarije.com