Ovaj članak predstavlja na jednom mestu strategije koje, na osnovu rezultata naučnih studija, obično predlažem, i nadam se da će biti od pomoći i deci i roditeljima.
Od školskog pribora i rančeva do računara i uređenja prostora za učenje, pripreme za povratak u školske klupe često zahtevaju pažljivo planiranje budžeta.
Isuviše smo svikli na merenje učeničkog znanja pomoću testiranja i merenja, a umetnosti se bave značenjima, tumačenjima, kvalitetom opažaja i izraza. To ne znači da ih ne možemo ocenjivati, samo ih ne možemo ocenjivati na isti način.
Deca danas dobijaju ogromnu količinu informacija, ali, umeju li da ih praktično upotrijebljavaju kad izađu iz škole? Vodeći evropski pedagog Jesper Juul ističe kako decu u školi treba da učimo sticanju poverenja u same sebe, izražavanju i socijalnim veštinama, ali da bismo u tome uspjeli, moramo u potpunosti da promijenimo obrazovni sistem.
Deci se popravljao rukopis. Roditelji su saopštavali da se kod mališana usredsređena pažnja zadržava sve duže. Mercenih je smatrao da su te neočekivane koristi posledica nekih opštih poboljšanja koje program podstiče u mentalnoj obradi informacija.
Decu ne treba preučiti i staviti ih u zatvorene sisteme. Deci treba dozvoliti da sama otkrivaju, da istražuju. Treba se radovati dečjem uspehu, ali ne preterano. Dete treba poštovati i znati da je dete.
