Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Savremene društvene okolnosti i izazovi nameću potrebu za revidiranjem i prilagođavanjem određenih stavova i pristupa, pa i u procesu vaspitavanja dece. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
U vremenu kada su ekrani postali deo svakodnevice, lako zaboravimo koliko jednostavne stvari mogu imati snažan uticaj na razvoj deteta. Društvene igre su upravo jedna od tih „malih“, a zapravo veoma moćnih aktivnosti.
Dečaci ne uče šta znači biti muškarac iz jedne rečenice ili saveta – već iz primera koje svakodnevno gledaju. Zato je važno da tokom odrastanja imaju više zdravih muških uzora.
Rađanje većeg broja dece ili, s druge strane, ostanak bez potomaka u vezi se kraćim životnim vekom i bržim biološkim starenjem, pokazali su rezultati nedavne studije koju je sproveo tim istraživača sa Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj.
Biblioteke su u Finskoj tradicionalno namenjene čitavim porodicama, one maksimalno pokrivaju i školsku omladinu pa zato u finskim školama skoro i da ne postoje biblioteke.
Na listi čekanja za uslugu lični pratilac deteta nalazi se oko 260 dece, koja bi do kraja godine trebalo da dobiju ličnog pratioca, saopšteno je u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu.
