Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Koliko je važna pažnja, razumevanje i podrška deteta u njegovom razvoju. Koliko je važno slušati i razumeti potrebe deteta i pružiti im emocionalnu podršku i sigurnost.
Kao dete imala sam misao kako bih volela da budem mlada mama i to sam rešila da ispunim u svojoj 25. godini. U porodilištu razmišljam: Dobro, sada si to postigla, pokaži da se fakultet može završiti sa istom lakoćom iako su svi već mislili da nećeš.
Majčinstvo je najlepši, neponovljiv i poseban osećaj, ne postoji vreme i dobre godine za decu. Postoji samo ljubav, sreća i iskreni zagrljaji. Rađajte decu, uživajte u njima i sa njima, uronite u te male ruke i obraze, zaboravite savršenstvo i budite srećni.
„Naša studija je pokazala da je za efikasno snižavanje nivoa hormona stresa – kortizola potrebno provesti 20 do 30 minuta u prirodi“, dodaje dr Hanter.
Otkud tako nerealni zahtevi koje roditelji postavljaju pred decu i potreba da im se strogo strukturira slobodno vreme te gde je nestala dobra stara dokolica?
