Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Sad će već treća godina kako tata ne živi sa nama. Nije se ni pozdravio, samo je otišao. Niko ne zna gdje je, ali većina mi, onako tugaljivo, kaže da je sada na nekom boljem mjestu.
"Znam da sam dobra majka ali počinjem da se brinem da će me deca kriviti šta god budem uradila," piše jedna mama na Instagramu. Druga dodaje da je redovno isticanje roditelja kao uzročnika svih problema učinilo da stalno sumnja u sebe i brine da će sve što uradi ostaviti traume njenoj deci.
Da to je baba koja je živela za decu, život o kojem mi maštamo i slasti života koje priželjkujemo njoj nisu padale na pamet. Ona je želela samo jedno, da joj deca budu dobro.
Mozak neurotipične dece mlađe od pet godina prolazi kroz ubrzanu fazu razvoja, zbog čega je posebno zabrinjavajuće to što veliku grupu ove dece nenamerno izlažemo ogromnim količinama štetnog digitalnog sadržaja
Prema psihologiji boja, boje mogu snažno da utiču na našu podsvest i pokreću nas da reagujemo pozitivno ili negativno, podstiču nas na akciju ili nas umiruju.
