Roditelji – da vidimo da li se možete identifikovati sa ovakvim scenariom: šestonedeljni je školski raspust. Vaše dete dođe i kaže vam „Meni je dosadno“. Da li se to dogada: (a) posle pet nedelja; (b) posle nedelju dana; ili (c) tokom prvog dana. Ako niste odgovorili pod (c), savetujem vam da dva puta proverite da li ste odista roditelj.
Žena mi priča da kad je ona bila mala, njena mama je na takve izjave odgovarala: „Samo je dosadnim ljudima dosadno.“ To mi se dopada. To je odgovarajuća grdnja za dete koje mora da nauči kako da se samo zabavlja. Ali je postavljeno na klimavim naučnim temeljima. Nagoveštava da je dosada nešto nižerazredno iznad čega sposobniji ljudi mogu da se uzdignu. Da li je zaista tako?
Psihijatri sa Univerziteta Brendais u Masačusecu su posmatrali odnos izmedu sklonosti ka dosadi i inteligencije (drugim rečima, koeficijenta inteligencije). Oni su volonterima, koji su, uzgred, uzeti iz vojske, dali da urade izuzetno dosadan zadatak. Od volontera se tražilo da 30 minuta bez prestanka ispisuju slova „cd“. Rečeno im je da to rade umerenom brzinom, opušteno i smireno. Bilo je veoma dosadno. Naravno da su ga ocenili kao dosadniji i nezanimljiviji od drugog zadatka, pisanja kratke priče inspirisane slikama iz časopisa. Takođe su se osećali pospanije, nespokojnije i bezvoljnije tokom tih užasnih pola sata. Istraživači su na volonterima sproveli isto tako i formalno testiranje koeficijenta inteligencije koristeći takozvani „standardni vojni klasifikacioni test“ (taj test koeficijenta inteligencije je razvijen za vojnu upotrebu za vreme Drugog svetskog rata, s ciljem boljeg raspoređivanja novih regruta na odgovarajuće vojne funkcije). Istraživače je zanimalo da uporede nivo inteligencije volontera sa tim koliko im je postalo dosadno za vreme zadatka sa ispisivanjem slova „cd“. I postojala je neverovatna veza. Što je osoba bila inteligentnija. to joj je dosadniji taj zadatak bio. Drugim rečima, najviši nivo dosade na zadatku sa ispisivanjem,,cd“ doživeli su najinteligentniji među volonterima.
Mada to nije direktno u kontradikciji sa idejom da se samo dosadni ljudi dosađuju, roditelj koji bi svom detetu koje se dosađuje rekao da je „samo inteligentnim ljudima dosadno“ sigurno ne bi postigao željeni rezultat ovakvom grdnjom. Otkriće da je inteligencija povezana sa dosadivanjem dodatna je podrška ideji da je dosada signal da se prekine sa sadašnjom aktivnošću i da se potraži nešto smislenije. Otkud je to tako? Očekivalo bi se da inteligentnija osoba savlada određnu aktivnost i prema tome brže istroši izazov nego neko manje inteligentan. Ako se dosada ponaša kao signal za nedostatak izazova, onda biste očekivali da inteligentnija osoba lakše počne da zapada u dosadu zbog neke aktivnosti, što je upravo ovo istraživanje pokazalo. To je opet dodatna podrška ideji da je dosađivanje daleko od toga da bude gubljenje vremena, je zapravo korisno i blagotvorno stanje koje nam skreće pažnju na problem da ne koristimo naše vreme na način koji vodi našem najboljem interesu.
Odlomak iz knjige: CRNA OVCA: NIJE NI TAKO LOŠE BITI LOŠ, Ričard Stivens, Plato.
Izvor: Detinjarije.com
