Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
To je to. Večeras sam dobila lekciju od svoje četvorogodišnje ćerke. Lekcija kao pesnica u stomak. A onda sam legala pored nje i čvrsto je zagrlila. Priznajem – srce me bolelo.
Potrebno nam je da vratimo zdrav razum u svoje iskustvo. Jer savremen čovek se ponaša često kao da je izgubio zdrav razum. On to zna, ali iz straha, prisile, obazrivosti… zna da radi nešto što ne valja, ali ipak radi.
Roditelji znaju koliko iscrpljujuće može biti kada dete postavi dvadeset pitanja "zašto" u pola sata. Ipak, koliko god ta faza bila izazovna, ona je izuzetno važna za razvoj deteta.
„U moje vreme“, kažu neki bake i deke svojoj odrasloj deci, „nismo dozvoljavali deci da govore ako ih niko ništa ne pita, niti da odgovaraju bez da dobiju batine, niti da dovode u pitanje roditeljske odluke bez posledica“.
5. faza - emocionalne ideje, razvija se između 18-30 meseci, deca formiraju ideje o svojim željama i emocijama i uče da ih pretoče u reči - objašnjava Irena Stojiljković, master defektolog, psihološki savetnik i psihoterapeut pod supervizijom
