Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Bake i deke imaju veoma važno mesto u srcima dece. Ali dešava se da se oni pokazuju manje ili više izraženo interesovanje za jednog u odnosu na drugog unuka.
Deca do druge godine sklonija hipotermiji i organizam im lakše gubi toplotu, tako da ih za šetnju treba obući slojevito u pamučnu odeću i pokriti ih jer leže pa im je hladnije.
Hteli to ili ne, dečje ocene su izvor stresa i za decu i za nas kao roditelje. Želja da naš đak dobije visoke ocene često proizilazi iz potrebe za priznanjem okoline i potvrde da ste dobar roditelj.
Trenutno je pod istragom čak 1.862 slučaja u kojima se babice i akušeri sumnjiče za nemar i vršenje pritiska na porodilje da se porađaju prirodnim putem po svaku cenu.
Decu ne treba preučiti i staviti ih u zatvorene sisteme. Deci treba dozvoliti da sama otkrivaju, da istražuju. Treba se radovati dečjem uspehu, ali ne preterano. Dete treba poštovati i znati da je dete.
Novo istraživanje izraelskih naučnika pokazuje da neprijatno ponašanje roditelja prema lekarima može da utiče da dete dobije lošiju negu, čak i kada sami lekari toga nisu svesni.
