Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Deca neprekidno apsorbuju politiku. Čuju reklame, vide emisije na TV-u, čuju razgovore odraslih.
Tako da ne možemo sakriti politiku od njih. Ali umesto da se fokusiramo na razgovore o konkretnim političarima, ili našim glasačkim izborima, trebalo bi da razgovor o politici vodimo imajući na umu širu sliku
Danas mnoga deca veruju da imaju istu moć u svojim porodicama kao i odrasli. Često misle da treba da imaju jednak glas u donošenju porodičnih odluka i da dobiju ono što žele na svoj način. Ovo može dovesti do ponašanja koja bi u vreme naših roditelja bila nezamisliva.
Da bi dete naučilo da govori, važno je da dobro čuje, ali problem je što bebe ne mogu da kažu da imaju problem sa sluhom, tako da ponekad prođe dosta vremena pre nego što roditelji shvate da dete ne čuje dobro.
Svi mi kad-tad moramo da se suočimo sa nekim narcisom – bilo na poslu, u društvu ili (ne daj bože) u svojoj kući. Kako neko postane takav? Kakvo detinjstvo je imao?
Nemojte to više raditi jer forsirana izvinjenja donose puno više štete nego koristi, kažu psiholozi. Forsiranje izvinjenja u totalnom je neskladu s onim što deca u tom trenutku zaista osećaju.
