Od „cooked“ i „rizz“ do „ghost-ovao me je“ i „nemoj da yap-uješ“ – internet sleng sve brže prelazi granice engleskog jezika i ulazi u svakodnevni govor mladih.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Više od 100 miliona ljudi, među kojima najmanje 15 miliona dece, koristi elektronske cigarete, što dovodi do novog talasa zavisnosti od nikotina, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Nekada smatrane ultimativnim modnim promašajem i zaštitnim znakom nemačkih i čeških turista na Jadranu, bele čarape u kombinaciji sa sandalama i papučama doživele su spektakularan povratak na modnu scenu.
Mnogi roditelji za svoje tinejdžere kažu da su "depresivni", iako pod time ne misle na "pravu" depresiju, već tako opisuju ono što njima deluje kao manjak interesovanja za mnoge stvari, osim za telefone.
Veštačka inteligencija (AI) postaje sve prisutnija u životima tinejdžera, ne samo kao alat za rešavanje problema ili donošenje odluka, već i kao "digitalni prijatelj", pružajući emocionalnu podršku, savetovanje i čak društvo, pokazalo je istraživanje organizacije "Common Sense Media".
U Srbiji, gde obično pakovanje pelena košta puno, više od 200.000 mladih ljudi ne može da nađe posao, a kamoli da pomisli na kupovinu kola ili stana, ovakva statistika i ne čudi mnogo.
Bila sam “one druge”, žene bez djece. Prijateljicu koja je rodila prije nas znale smo ogovarati na kavama, kako ona ne može nikad stići na vrijeme, zašto joj je dijete stalno na sisi...
Decu ne treba kupati svaki dan, pogotovo ne zimi, dovoljno je jednom u tri dana. Svakodnevno se jedino održava higijena genitalija i to samo ispiranjem mlakom vodom, uz minimalnu upotrebu sapuna ili šampona.
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Premijere i projekcije dokumentarnog filma poslužiće i kao katalizator za seriju transformativnih radionica i angažovanih razgovora koje će u oktobru voditi lično dr Gabor Mate širom Balkana
