Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Pritisak vršnjaka je normalan deo odrastanja. On nije znak slabosti tinejdžera — već prilika da kao roditelj pomognete svom detetu da izgradi zdrav osećaj sopstvene vrednosti i sposobnost za nezavisno prosuđivanje.
Tinejdžer koji se ceo dan kontroliše u školi, u društvu i na mrežama, kod kuće često „pukne“. Ne zato što ne poštuje roditelje, već zato što više nema snage da glumi da je dobro.
Oni su nepromišljeni, drski, puni suludih ideja i energije usmerene na njihovo ostvarenje. Prosto ne možete da poverujete da su to ona mirna i uzorna deca od pre godinu ili dve za koju ste verovali da će ih zaobići tinejdžerske bube. Šta se to dešava u njihovim glavama, koje su do skora delovale tako pametno i razumno?
Svako dete se razvija svojim tempom, ali postoje određene prekretnice u mentalnom razvoju koje bi trebalo da svako dete, u proseku, proživi u istom uzrastu.
Ono što često previdimo jeste da mržnja ne počinje kao uverenje, već kao emocionalna zaraza — i da su naši psihološki mehanizmi savršeno „podešeni“ da je prihvate čak i onda kada ne razumemo povod.
