Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Biti „nečiji” sin ili kćerka je psihički opterećujuće za dete, od koga okruženje očekuje da bude „dostojno” svog uspešnog roditelja, pa ovi mališani nemaju pravo detinjstvo, već su pretvoreni u dečje javne ličnosti
Privatne škole za decu u kojima ona uče glumu, muziku, ples… u praksi niko ne kontroliše, pišu Novosti. Jedini nadzor koji postoji, jeste finansijski – putem praćenja tokova novca.
Za većinu ljudi, upoznavanje je prolazna formalnost — razmena imena koja se završi za nekoliko sekundi. Međutim, za Lorensa Votkinsa, taj jednostavan zadatak postaje izvanredan poduhvat izdržljivosti. Da izgovori svoje puno ime, koje ima 2.253 reči, potrebno mu je 20 minuta.
