“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Rutina i samozadovoljstvo najveći su protivnici u sportu, a možda i u biznisu. Tu nema napretka i teško je doći do cilja - Svetislav Kari Pešić (na konferenciji "Biznis priče")
Dešava se da tek kada dete počne da priča neke strahote ili o svom zdravlju, roditelji sav posao ostave i sa punom pažnjom slušaju, a sve do tada ne primećuju dete.
Psihološkinja Robin Koslovic provela je godine u radu sa decom, pri čemu je primetila da neke reči zaista imaju neverovatnu moć – mogu da umire i pomažu u izgradnji otpornosti na neočekivane načine.
Potrebno je da zajednički radimo na tome da osobe sa autizmom imaju dostojanstven život i prilike da budu aktivni članovi društva. Piše: Miloš Vojnović, Master defektolog - nastavnik u OSŠ "9. maj" Zrenjanin
