“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Čeprkanje po prošlosti neće promeniti prošlost. Štaviše, ako traćite vreme razmišljajući o onome što se već dogodilo, samo ćete imati još više problema u budućnosti.
Nažalost, u školi nas ne uče kako da vladamo sobom i svojim emocijama. Od roditelja možemo da naučimo samo njihove načine, bilo dobre ili loše. Na nama samima je da naučimo da adekvatno upravljamo sobom odnosno svojim emocijama.
I to vreme za kojim stalno jurimo, što ga više jurimo to nam više izmiče. Pa šta ako stojiš u nekom redu, šta ako nešto čekaš. Ej, živ si i sposoban da nešto čekaš! Je l to nije dovoljno?
