Priredila: Slađa Stamenković
Svi mi koji smo imali tu sreću da odrastamo uz emisije, pesme i priče čika Raše Popova možemo reći da je on bio jedna od glavnih figura našeg detinjstva. Bilo da se radilo o emisiji Fazoni i fore, Radost saznanja ili pak Šešir bez dna, svi smo voleli da slušamo šta Raša Pronalazač ima da nam kaže o stvarima koje vidimo oko sebe i čemu to ima danas da nas nauči.
Malo je onih ličnosti koji za života zasluže da ih generacije oslovljavaju samo imenom, još je manje onih kojima se uz to ime nadene i neka titula od milošte. Ipak, čika Raša je to zaslužio gotovo čim se pojavio na televiziji, jer su njegov blizak odnos sa decom, harizma i blagonaklonost činili da se svi redom osećamo povezani sa njime na nekom suštinskom nivou.
Raša Popov nije bio učitelj, pripovedač, ponajmanje profesor sa čvrstim autoritetom. Bio je drugar sa malih ekrana, jedan od nas koji je, eto, imao priliku da nešto malo više iskusi od nas, pa je sa nama ta iskustva delio. To što je iskusio dugovao je godinama i životu koji je tokom njih proživeo, ali je za sve nas on nekako uvek više bio dečak, večita mlada duša, Petar Pan u srcu, mi njegova izgubljena deca.
Iako je teško izdvojiti njegove najbolje citate iz tako širokog i iscrpnog opusa, mi vam ovde donosimo one najpoznatije, najupečatljivije, ili pak one koje su nama najviše prirasli za srce, a vi na spisak dodajte vaše omiljene.
O ljudskoj suštini, u emisiji Fazoni i fore.
„Patuljak koji se popne na planinu i dalje ostaje patuljak.“
O zvanjima
„Intelektualac nije onaj ko je diplomirao na nekom fakultetu, već je onaj ko ima pravo rešenje u pravom trenutku.“
O bajkama
„To nešto strašno mora da postoji u bajkama da deca, kad odrastu i kada se sretnu sa surovostima života, ne dobiju nervni slom. Tako budu pripremljena od malena na užasne scene.“
