O odrastanju
„Čim uđeš u pozno detinjstvo i u svet odraslih ti si već zaboravio deo onog pakla, deo mračnih strahova i strašnih zabrana. Znači, samo dete oseća danteovsku trostruku viziju sveta. Samo u vremenu ranog detinjstva spojeno je opasno i lepo. Čim si razdvojio te dve stvari više nisi dete. Zato je detinjstvo najupečatljiviji doživljaj. Ono je potpun susret sa stvarnošću.“
O ženama
Unoseći birane misli Marije Montesori u svoju knjigu saznao sam da za razliku od muškaraca, žene poseduju izvanredan dar za planiranje i organizaciju. Obično se misli da su glavni planeri u društvu muškarci, a to je zabluda. Ona i porodicu drži na okupu, neguje je, podiže.“
O građanstvu
„Nestao je čuveni beogradski liberalizam, pojavile su se desničarske diktatorijalne spodobe, pa danas intelektualcu ne preti ideološka komisija Saveza komunista, već razni opskuranti. Još u moje vreme bilo je primetno da visoki intelektualci dolaze iz provincije, da provincija rađa genije.“
O Londonu, prilikom jednog gostovanja na televiziji
„Kada sam živeo u Londonu kao lektor, imao sam interfon u toj velikoj zgradi od 24 sprata, sve je bilo pokriveno kamerama i zvučnicima, kao u Orvelovoj 1984. Ja sam u tom stančiću imao mikrofon koji je povezan sa celom zgradom, a glavna tabla je kod hausmajstorke, ona sve može da čuje. Jedno jutro ja se brijem, sam sam, i pevam za sebe. Nije baš muzikalno, nema pravilne tonove, rogobatno je, ali slušalac je vrlo naklonjen pevaču, a to sam ja. Kad odjednom čuje se zvučnik – „Mister Popov, Mister Popov, are you well?“ Htela je da zove hitnu pomoć.“
