Slično važi i za dečji socijalni i emocionalni razvoj. U istom ispitivanju utvrđeno je da kvalitet roditeljske brige mnogo više utiče na ovaj aspekt razvoja nego to da li decu redovno čuva još neko drugi ili kakav je kvalitet, učestalost i stabilnost te brige. To ne znači da uopšte nije važno kako su deca zbrinuta: što je briga o detetu kvalitetnija, to će ono bolje razviti socijalne veštine, bolje će sarađivati s drugima i neće se problematično ponašati s dve i tri godine, za razliku od dece koja imaju lošiju brigu.
Takođe je tačno da dete koje ima više iskustva u igri s drugom decom (bez obzira na to da li iskustvo stiče u vrtićkoj grupi ili družeći se s malom decom u prisustvu roditelja) već u ranom uzrastu ume da sarađuje s drugima i sve bolje stupa u interakciju kako raste. Druga ispitivanja pokazuju da deca koja idu u vrtić umeju bolje sama da se zabave, samopouzdanija su i manje strepe od nepoznatih situacija. Takođe je važno koliko dugo dete čuvaju drugi. Deca o kojima se drugi staraju više od trideset sati nedeljno pokazuju u manjoj meri, ali statistički značajnoj, probleme u ponašanju.
I konačno, treba imati na umu da nekoj deci loša briga mnogo više smeta, kao što neka deca imaju mnogo više koristi od dobre brige. Slabija briga se pre svega odražava na ponašanje zahtevnih, razdražljivih beba koje je teško umiriti, a koja ispoljavaju manje problema u ponašanju od dece s prijatnijim temperamentom ako im se pruži dobra briga. Ukoliko ove nezgodne bebe čuvaju ljudi puni razumevanja i podrške, one ponekad bivaju ocenjene kao socijalno veštije od dece s lakšim temperamentom.
Dr Zoran Milivojević: Strah od razdvajanja pokazuju i majka i dete
No kako oceniti koliko dobro se o detetu stara osoba koja ga čuva, dadilja ili vaspitač u vrtiću? Uopšteno gledano, što je ta osoba obrazovanija i što je bolje obučena, bolje će se i starati o detetu, a poželjno je i da čuva što manji broj dece i da ukupan broj dece u grupi ili razredu ne bude veliki. Američka pedijatrijska akademija preporučuje da jedna osoba vodi računa o najviše tri bebe stare od šest meseci do godinu i po dana, te da ukupan broj dece u grupi ne premašuje šest. Takođe je preporučljivo da jedna osoba vodi računa o najviše četiri mališana od osamnaest do dvadeset četiri meseca i da ih u grupi ne bude preko osmoro.
Autori Studije o brizi u ranom uzrastu zaključili su i da će kvalitet brige zavisiti od toga koliko često vaspitač stupa u brižne i ohrabrujuće interakcije s decom – a to se teže postiže ako je grupa velika ili ako vaspitač mora da pazi na previše dece.
Roditelji i sami mogu oceniti kvalitet brige koja se pruža njego-vom detetu i zato im preporučuju da prilikom izbora vrtića obrate pažnju na sledeće pokazatelje:
