Seksualno vaspitanje: Pod parolom „govorimo deci istinu“ – mi im govorimo laži

Neko će reći da ja egzaktnoj nauci suprotstavljam poeziju, koja se, kao što joj i priliči, hrani samo iluzijama, ne udubljujući se u pravu suštinu stvari. Ali takve iluzije ne gaje samo pesnici. Njih ima svaki zaljubljeni čovek: svaki najprosečniji, najobičniji muškarac svoju neodoljivu želju za ženom subjektivno doživljava kao nešto što mu je samo po sebi drago, nezavisno od brige za produženjem vrste. Ime te želje je strast:

Bije srce nespokojno,

Oči magla prekrila,

Vihor strasti vatrene

Kao bura obuze me.

„Vihor strasti“ — koji če se to vaspitač prihvatiti da o njemu priča maloj deci kojoj je to strano, nedostupno, neshvatljivo, nesvojstveno. Eto zašto je čak i roda manja obmana nego li ta osakaćena, obogaljena istina, koju neki veoma nestrpljivi odrasli ljudi hitaju da saopšte svojoj deci.

Pročitajte i:  Vanilica gospođe Bakočević ili kako pričati s decom o seksu?

Zaljubljeni skoro nikada ne doživljavaju strast kao nešto što vodi određenom cilju. Po njihovom subjektivnom osećanju, strast nema drugog cilja osim sebe same.

Mnogo puta sam imao prilike da se uverim kako je dete odlično zaštićeno od njemu nepotrebnih misli i informacija, koje mu vaspitači pre vremena naturaju.

Ako majka ili otac, ne vodeći računa o uzrasnim mogućnostima deteta, pokušaju da mu saopšte punu i neskrivenu „istinu“ o značenju, dete će, po zakonima svog dečjeg mišljenja, obavezno preobratiti tu „istinu“ u materijal za neobuzdano fantaziranje.

Tako je, na primer, postupio petogodišnji Volik Šmit, sin akademika Ota Juljeviča Šmita, kad mu je majka otvoreno saopštila istinite i podrobne činjenice o rađanju dece. On je istog časa počeo da improvizuje dugačku priču o svom životu u maminom stomaku:

— Tamo postoji pregrada… između leđa i stomaka.

— Kakva pregrada?

— Pa, takva, sa vratima. A vrata su, evo, ovolicna (smeje se). Da, da, ja sam video kad sam bio u tom stomaku. I postoji tamo sobica, malecka, u njoj živi čika.

Pročitajte i: Mama, kako sam došao u tvoj stomak?

— Kakav čika? — Bio sam mu u gostima, pio sam kod njega čaj. A onda sam se još igrao u vrtiću. Tamo je i mali vrt, ima i pesak… I mala kolica… Tamo sam se igrao s decom i vozio se.

— A otkud tamo deca?

— Čika ih je izrodio… Mnogo, mnogo dece. I sve dečaci — tamo nema devojčica. I kolhoznici sede… Trojica… Evo, ovako mali.

— I ti si tamo kod njih živeo?

— Dolazio sam čiki u goste, a kad je došlo vreme da se rodim, rukovao sam se s njim i izašao iz tog stomaka“.