Seksualno vaspitanje: Pod parolom „govorimo deci istinu“ – mi im govorimo laži

Priča o malom Voliku, koji je majčinu utrobu naselio trojicom kolhoznika, uzeo sam iz neobjavljenog dnevnika Vere Fedorovne Šmit.

U istom dnevniku našao sam i drugi zanimljiv zapis: „Posle svakog gutljaja Volik se zaustavlja i kao da osluškuje šta se dešava kod njega unutra. Onda se veselo smeje i kaže mi:

— Već je strčalo stepenicama u stomak.

— Kako stepenicama?

— Imam ja tu stepenice (pokazuje put od grla želuca) — sve što pojedem sjuri se tim stepenicama u stomak A onda imam stepenice i u rukama, i u nogama… svuda ide ono što ja pojedem…

— Je li to tebi neko pričao tako?

— Ne, ja sam sam video.

— A gde si to video?

— Kad sam bio u tvom stomaku, video sam kakve stepenice ti imaš… Znači da i ja imam takve …“

Eto šta je petogodišnji dečak napravio od embrioloških istina koje je majka požurila da mu saopšti.

To je bilo davno. Ali, evo, posle dvadeset godina, u oktobru 1962. godine, sverdlovski lekar G. Dubrovska piše mi o svom četvorogodišnjem sinu Iljuši: kad su mu rekli „svu istinu“ o začeću i rodenju dece, istog časa počeo je ovako da fantazira: „Ja sam išao i tražio sebi mamu. Zavirivao sam u srce jednoj teti, drugoj teti. Sve sti tete bile zle. Našao sam dobru tetu i pošao da živim u njenom stomaku“.

Pročitajte i: Mogu li da se udam za tatu i drugi odgovori na nezgodna dečija pitanja

Naučna istina, sa kojom su stariji požurili da upoznaju dete, odskočila je od njega kao lopta od zida, jer ono do određenog vremena nije sposobno da je prihvati, kao što nije sposobno da prihvati, recimo, Njutnov mehanički zakon.

Kao što smo videli, dete i samo odbacuje informacije koje mu stariji prerano pružaju. Ono ih potpuno potiskuje iz svog pamćenja kao da na taj način želi da uveri odrasle da njemu, u konkretnom slučaju, nije potrebna duhovna hrana koju oni nude.

Odlomak iz knjige “Od druge do pete”, Kornej Čukovski (prevela Ljubinka Krešić, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd)