Da li je normalno da neko postaje otac sa 60 i majka sa 40 i kusur?
Ništa ja nemam protiv mode i novih vremena, ni savremnog načina života, Bože sačuvaj. Život u dvoje bez obaveza, brak bez deteta, sa kučetom, žene i muškarci koji žive kod matoraca do beskonačnosti… i sama sam deo tog miljea. Postala sam mama u 35. godini, dugo sam živela sama, pa sa mamom. Ali ne zato što sam to baš tako želela. Čoveka svog života srela sam u 34. i eto, nije moglo ranije.
Ali čim je naša ćerka ugledala svetlo dana, počela sam da razmišljam koliko ću imati snage za besane noći, koliko ću godina imati kada maturira, koliko ako bude išla na fakultet i diplomira… da li ću moći da joj pomognem oko njene dece… more pitanja koje postavljamo mi mame same sebi.
Setila sam se svojih drugarica koje su postale mame u dvadesetim, i kako im zavidim na fotografijama na fejsu, one sa velikim ćerkama i snovima. Zavidim što su veći deo krucijalnih roditeljskih briga prebrinule mlađe i snažnije. Što će za razliku od mene biti poletne bake. Baš kao što je moja mama stigla da pomogne meni kad je trebalo…
Mislite da mračim? Možda… ali verovatno ovo ne bih pisala da nisam nedavno išla na godišnji ginekološki pregled.
Pita meni doktorka: Kad ste postali majka?
I kažem joj:”Sa 35″.
A ona će meni: “Pa hajde, to i nije tako kasno. Vi još, gledajući trendove, spadate u mlađe mame. Kod mene su bile dve žene koje žele da ostanu trudne, a imaju, jedna 43, a druga 46 godina. Zamislite! Zdrave žene, ali sada, kažu, imaju vremena. Pa pitam se, misle li one na tu nerođenu decu? Koliko je to odgovorno prema njima? Pa da li će stići i imati snage da brinu o njima? Koliko će živeti? Nisam ja protiv dece, naprotiv, samo ljuta je šteta što nisu ranije rađale. Razumem žene koje su imale problema i nisu mogle ranije da se ostvare, za njih je uvek pravo vreme. Ali ovo? Nisam ja za tu modu – sipa doktorka pitanja i dileme kao iz rukava a počela sam da se pitam i ja.
Setim se jedne situacije iz ćerkine škole. Došli mi po decu, a među roditeljima i oni sede glave i zboranog lica. Kažem ja, baš lepo što je deda došao. A čovek se naljuti! On je tata sa 63! A dete devet godina. Bilo mi je neprijatno. Tek kad sam videla veoma mladu mamu pored njega, sve mi bilo jasno. Da vežeš svoj lajavi jezik, kažem sebi.
Nije biologija surova samo prema nama ženama, kako nam se čini. Za razliku od nas, muškarci mogu da budu tate i u šezdesetima. Pogledajte matore Rolingstonse. U isto vreme su očevi i dede. Ali vidi se da su vremešni i sigurno ne mogu da potrče za tom decom kao mlađi očevi. Da li su potpuno zdravi?
Ali lako je nama za njih, tu su dadilje, pare, komoditet koji stvara velika lova. A šta je sa nama, običnim svetom?
Veoma mi je teško da zamislim nekog kao tatu ako vidim dedu. Samo razmišljam o tome koliko će dugo biti uz svoje dete, da li će ono imati bar dvadeset godina… Eeee, alli nije sve crno-belo.
Ova priča ima i drugu stranu medalje, da ne pomislite da sam potpuno protiv roditeljstva u kasnim godinama.
Život se surovo poigrao sa mojom porodicom. Mene su moji roditelji dobili mladi, bilo im je tek 22. Imala sam čarobno detinjstvo, mlade, snažne roditelje koiji su bili posvećeni meni i sestri. Ali tata nas je napustio kad mi je bilo 23. I ništa nije dočekao, ni diplome, ni rođenja, ni krštenja…
Pa da li onda možemo da pričamo o starim i mladim roditeljima, pitam se ja. Moju najbolju drugaricu iz detinjstva majka je rodila sa 40, sad uživa u velikim unucima. Naš porodični prijatelj sinove je dobio u pedesetim, dočekao je i da im zaigra na svadbi…
Nema pravila. Tako draga moja doktorka, ne znam da li mogu u potpunosti da podržim priču da su one dve žene iz vaše ordinacije stare za potomstvo. Možda će duže uživati uz svoju decu nego neko ko ih je dobio mlad. Jer život se surovo igra sa nama.
Neka nama dece, dobrodošla u svim našim dobima!
Ali svako od nas mora sam da proceni i oseti koliko je mlad i sposoban za to. Lično ja bih volela sam ostvarila svoj san iz rane mladosti, da budem mlada mama i da rodim troje dece. Život je namestio drugačije… ali ipak sam srećna majka. Mlada? Stara?
Šta mislite?
Izvor: zena.blic.rs
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Ko više pati kada mu se oduzme dete: majka ili otac?
Do ovog sindroma dolazi kada roditelj kome je posle razvoda dete dodeljeno na...
“Nikada nismo tepali našoj ćerki i to se danas itekako primeti”
Deca nisu odrasli i možda nemaju tako razvijene...
Šta roditelji levoruke dece treba da znaju
Živimo u svetu dešnjaka. Gde god se nalazimo, na ulici, u parku, na poslu ili u fitness centru, okružuju nas dešnjaci. Retko vidimo osobu koja piše levom rukom ili njome...
Sedam ključnih stvari za podizanje vaspitanog deteta
Često se govori da su deca ove generacije previše tvrdoglava i da je teško nositi se sa...
Potpuno se slazem i ono sto jedino znam je da ne treba da sudimo, mislim da nas tome i zivot uči. Toliko.
Nije normalno da se pitamo ,DA LI JE NORMALNO DA NEKO POSTAJE OTAC SA 60 I MAJKA SA 40 I KUSUR?
Ako Majka Priroda to dozvoljava ,ko to ima pravo da sudi o tome ?
Ne moras biti stara da bi na porodjaju prosla kao ja, povreda kicme, pa ne da uzmes bebu u ruke, o trcanju ne bih diskutovala…
Da li je normalno? A sta je to normalno? Ono sto cini vecina? Bez mozga, bez pameti, bez razmisljanja, samo zato sto je neko rekao da tako treba, i zato sto su to radili ostali? Zasto nije normalno da neko zeli da prozivi mladost, bez urlanja, pelena, ne spavanja? Mnogi od tih sto su napravili decu u 20 godina su nezreli totalno, a ta deca su jadna pored takvih roditelja. Ali takav je Balkan. Srednja skola i onda brak zbog pritiska porodice! A autor teksta jos u naslovu osudjuje i cudi se onome sto je razlicito od onoga kako cini vecina. Normalni se ne pitaju na ovome svetu! Samo oni osebni pokrecu svet za korak napred! Lepota sveta je u razlicitosti, ne u uniformisanosti!!!
Slozila bih se sa Damirom. Zasto se kao “normalno” vodi ono sto vecina misli i sto “tako treba”. Gde pise da je nesto “normalno” i “kako treba”? I ko je napisao? Pre svega, kritike na racun zena, a i muskaraca, koji uopste ne zele decu. To je njihovo pravo, aman! Odakle ikome dozvola da komentarise to kao nenormalno? Ljudi mnogo sebi daju za pravo….
Ja sam majka postala u 38. Moj suprug u 56. Moji roditelji su umrli (rak i saobracajna nesreca) u godinu ipo dana, kada sam imala 22 i 23 godine. Od tada uopste vise nije bilo bitno, sa koliko su me godina dobili…….vec sa koliko godina sam ja njih izgubila….