Poslednjih decenija, naučna istraživanja su konzumiranje svinjske masti, odnosno nezasićenih masnoća, najčešće povezivala sa srčanim oboljenjima. Novija, međutim, sugerišu da su nezasićene masti, zapravo, dobre za zdravlje.
Britanska nutricionistkinja Džo Travers ističe da svinjska mast sadrži takozvane “dobre” mononezasićene masnoće, koje su ranije smatrane štetnima. Ona smatra da bi ove masnoće mogle da budu zdravije od putera.
“Svinjska mast sadrži veoma mnogo mononezasićenih masnoća, koje su veoma zdrave za srce”, kaže ona.
“To su masnoće koje su nam potrebne u ishrani i koje su značajnije od putera. Zato, nema ništa pogrešno u upotrebi svinjske masti u ishrani.”
Čista svinjska mast ne sadrži trans masti, što se za većinu ostalih masnoća, koje možemo naći u prodavnicama, ne može reći. Uprkos činjenici da se ovakve tvrdnje o svinjskoj masti sve češće mogu čuti, zvanične zdravstvene službe u Velikoj Britaniji radije preporučuju “zdravije” alternative, piše Indipendent.
Te preoruke se uglavnom zasnivaju na izbacivanju namirnica koje sadrže zasićene masti iz upotrebe i konzmiranju namirnica koje sadrže nezasićene masti, ali u manjim količinama.
“I puter i svinjska mast sadrže visok procenat masnoća. Razlika između njih je u tome što se svinjska mast sastoji od 50 odsto mononezasićenih masnoća, kojih u puteru ima oko 32 odsto. Dakle, organizam dobija nešto više esencijalnih masnoća iz svinjske masti, ali ako ipak uživate u puteru – samo izvolite”, smatra nutricionista Rianon Lambert.
On, ipak, ističe da, kada su masnoće i pitanju, treba misliti na veličinu porcija i energetsku vrednost obroka.
Izvor: B92
Zbog čega je svinjska mast zdrava?
Naravno, kao i sa svim ostalim, s mašću ne treba preterivati, ali svakako zaslužuje da bude delom svakog domaćinstva baš kao u vremenima naših baka i deka.
Vanja Bulić: Lebamasti za poneti
Iako su svi imali masti i pekmeza, izlazak pred kuću s namazanim hlebom izazivao je euforiju. Oko nosioca namazane štafete okupe se drugari i viču uglas: „prvi bezec”, „drugi bezec”, „treći bezec” i tako redom.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Novi pravilnik o obrocima u školama: Nikada ne treba odustajati od menjanja dečijih navika
Novim pravilnikom o ishrani učenika, koji je ove jeseni stupio na snagu, predviđeno je da đaci treba da imaju zdrav obrok tokom boravka u školi, koji uključuje meso, povrće, voće,...
Kupologija vitamina – da li je sveže zaista sveže?
Većina nas ulazi u zeleni deo samoposluge s idejom o tome šta želimo da kupimo. Ponekad čak nosimo i spisak. Američki način ishrane promenio se da bi zadovoljio naše svakodnevne...
Dr Jagoda Jorga: Posebna priča o povrću… To baš i ne volimo, zar ne?
Povrće je pravi izbor za sve one koji vode računa o dobroj ishrani, a žele da regulišu težinu. Može i treba da se unosi u velikim količinama, bar pola kilograma...
Nema komentara.