Više tehnologije u učionicama – zar to nije cilj kome savremeno obrazovanje treba da teži? Međutim, studije ukazuju na zabrinjavajući uticaj računara na učenje. Ogromna studija sprovedena u SAD, na skoro milion dece iz siromašnih porodica, pokazala je da su učenici koji su dobili računar između petog i osmog razreda,…
Međutim, studije ukazuju na zabrinjavajući uticaj računara na učenje. Ogromna studija sprovedena u SAD, na skoro milion dece iz siromašnih porodica, pokazala je da su učenici koji su dobili računar između petog i osmog razreda, imali konstantno sve slabije rezultate iz čitanja i matematike, a sloboda korišćenja Interneta još više je uticala na srozavanje uspeha u školi.
Što je najgore, kompjuteri i internet imaju više štetnih efekata na ugrožene grupe – dečake i etničke manjine.
Bez nadzora odraslih, deca uglavnom tehnologiju koriste da se igraju i posećuju društvene mreže ili skidaju zabavne sadržaje.
Problem je naročito izražen u siromašnim porodicama. Bebe siromašnih roditelja u proseku provode 40% budnog vremena ispred ekrana – što je duplo više nego kada su u pitanju porodice iz srednje klase. Njihovi roditelji manje razgovaraju sa njima i tokom porodičnih obroka, pa im je rečnik siromašniji, a uspeh u školi lošiji.
Vera u moć tehničkih naprava dovela je do društveno odovornih projekata koji su imali za cilj da svako dete na svetu dobije svoj laptop, kako bi moglo samo da se obrazuje. Međutim, ispostavilo se da su deca koja su dobila laptope provodila još manje vremena u učenju nego ranije, umesto toga se igrajući kompjuterskih igrica i ćaskajući preko interneta.
Istina je da u početku može doži do porasta interesovanja za učenje, pošto su obrazovne aplikacije zabavne. Ali, one ubrzo deci postanu dosadne.
Naravno da tehnologija treba da ima ulogu u obrazovanju. Ali, ta uloga mora biti primerena zadacima, kao recimo u naučnim simulacijama, ili kod učenika sa smetnjama u razvoju.
Takođe, da bi tehnologija imala efekta, mora je koristiti dobar i visoko obučen nastavnik. Samo ako je takav nastavnik dobro pripremljen da primeni određenu aplikaciju prilikom učenja određenog gradiva, tehnologija zaista ima smisla.
Čak i u takvim okolnostima, još uvek ne postoje dokazi da učenici imaju koristi od tehnoloških veština stečenih u učionici, tj. da će moći da ih primenjuju kada se suoče sa nepoznatim problemima u drugim oblastima. U međuvremenu, novac koji država troši na uvođenje tehnologije u učionice mora biti praćen novcem namenjenim za obuku nastavnika, kako Internet i ostale tehičke inovacije ne bi ugrozile napredak onih kojima je dodatna pomoć najpotrebnija.
Piše: Suzan Pinker
Izvor: New York Times
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Učitelj iz Sarajeva koji koristi lutke da bi deci ulepšao odrastanje
Piše: Osman Zukić Učionica je sva šarena. Ilustracije svuda – godišnja doba, voće, povrće, drveće... Đaci razgovaraju s lutkom Hećimom, na učiteljevoj ruci, kao da je to pravi doktor. Opuštena su...
100% istinita priča o otvorenim vratima u školi
Moram vam ispričati šta mi se desilo prošle nedelje, a vi se smejte naglas, i zaslužio sam! Moja žena i ja se volimo i odlično se slažemo, osim kad je...
Digitalno vs klasično obrazovanje
Piše: Nataša Mojsilović Kažu da živimo u digitalnom dobu. Nismo čak više ni na početku, već smo duboko zakoračili. I neosporno da digitalizacija svakako igra sve važniju ulogu i u...
Tajno zatupljivanje je svrha obaveznog školovanja
Autor: Marina Vulićević Evo jedne subverzivne knjige koja uopšte ne pretenduje da bude takva – „Zatupljuju nas: tajna strategija obaveznog školovanja” američkog pedagoga Džona Tejlora Gata. Govori o štetnosti masovnog...
Nema komentara.