Moje reči, u kombinaciji s mojim stavom, nedelja za nedeljom, mesec za mesecom, godina za godinom…
Od prvog dana kada su moji sinovi počeli da dele sobu, njihova večernja rutina se nije posebno menjala. Kupanje, pidžama, pranje zuba, čitanje priče, maženje. I svake večeri kad napustim sobu, Eli kaže: „Ne zaboravi da se vratiš, da se još malo mazimo i da nam doneseš vodu!”
Dok to izgovara, ja već silazim niz stepenice i kroz glavu mi prolaze svi poslovi koje treba da obavim pre nego što i ja legnem. Odgovaram sinu: „Ok!” iako znam da su šanse da se vratim gore gotovo nikakve. Dan je dug, taman toliko da uspem da se premorim i kratak, jer ne stignem da obavim sve što bi treblo. Posao, večera, veš, sudovi, priprema doručka za ujutru, sve me to čeka iako sam već na ivici da se onesvestim.
Ponekad ni ne stignu da me ponovo dozovu već sami zbog umora potonu u san. Ali, ponekad, posle par minuta čekanja da se mama ponovo vrati, dozivanje počinje. Iako u početku tiho, postaje sve glasnije i češće: „Mama, mamaaa, maaamaaaa, MAAAAAAMAAAAAAA!”
Već dovoljno umorna i iznervirana, stanem pored stepenica i viknem ljutito: „Molim??!!”
„Možeš li da doneseš vodu?”
„Dolazim za par minuta.”
Završavam započeti posao, punim dve čaše vodom i nevoljno ih nosim gore, iznervirana što su me prekinuli u poslu. Brzo im predajem vodu, poljubim ih, pa izjurim napolje govoreći sebi da je mojoj deci sad potreban san. Ja samo radim ono što je najbolje za njih.
Već dve godine, ovaj scenario ponavlja se gotovo svake večeri, zbog čega je još čudnije da ja uopšte nisam primetila kad se sve promenilo.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Evo zašto ne treba da pospremate nered za decom!
Da li bi protivotrov za dečiju sobu u haosu mogao biti tako jednostavan poput zatvaranja vrata? Stručnjaci kažu da malo nereda nije samo prihvatljivo, već je neophodno i za kreativnost....
Ništa mu ne fali – škola ga ne zanima, a kad igra video igrice on je miran
Ponekad pomislim da pišem o banalnim stvarima. O nečemu što u suštini svi znaju. Pogotovo kad pišem o temama vezanim za zdravlje i vaspitanje djece. Jer, većina ljudi, prosječnog nivoa...
Mi ne gajimo travu, mi gajimo sinove
Piše: Slavica Adžić Ne prosipaj mrve sa stola. Ne piši po zidu. Ne gazi travu. Pazi da ne polomiš vazu ili lutku. Pazi da ne prospeš vodu van kade dok...
Današnja deca nemaju granice koje su nama postavljali roditelji
Piše: Jovana Kešanski Nemoj da mi neko dolazi da se žali na tebe. Idi trotoarom. Posle škole, odmah kući. Uradi prvo domaći. Javljaj se na ulici starijima. Idi mi...
Hvala 🙂