Očevi su poslednji porodični praznik u ciklusu koji prethodi Božiću. Na ovaj dan, obred je bio isti kao i na Materice, samo sa očevima u glavnoj ulozi. Međutim, za razliku od majki, očevi se nisu tako lako dali vezati, i obično bi vezivanje trajalo kraće – prema tradicionalnom shvatanju, glavi kuće nekako nije priličilo da dugo bude u tako nemoćnoj poziciji. Očevi bi obično danima unapred sakrivali sve konopce kako ih deca ne bi isekla, a deca bi pokušavala da ih nekako nabave, kako bi pripremljeno dečakala praznik. Na dan Očeva, najsigurnije je bilo uhvatiti oca na spavanju, a vezani otac bi po buđenju „grdio“ decu, i tobože ljut podelio bi im poklone kako bi ga što pre oslobodili.
Smatra se da ova tri praznika simbolizuju čvrste porodične veze, mir, slogu i međusobno poštovanje i pomaganje. Osim toga, oni su veoma značajni za samu decu, koja, kao glavni protagonisti, ravnopravno sa odraslima učestvuju u obredu, a na trenutke čak i simbolično preuzimaju kontrolu u kući, što je veoma korisno za njihov razvoj i samopouzdanje.
Priredila: J.P.
