Da upravljaju gedžetima – naučiće uvek, ali da li će na vreme steći i gajiti ljubav ka realnom životu?
Piše: Olga Valajeva
Ulazimo u restoran da večeramo. Na sve strane porodice s decom. Svako dete zaronilo u neki ekran. Čak i ona koja ne umeju čestito da hodaju, starije da ne pominjem. Da bi sedela mirno i da ne smetaju roditeljima. Roditelji se radosno odmaraju, a deca svoji staklenim okicama gledaju Pepu prase, Luntike, Maše i tako dalje. U nedostatku sličnih uređaja, naša deca prave buku, živahni su, ne smiruju se u restoranu naročito ako vide da stiže hrana.
Današnja dečica od ranog detinjstva traže od Deda Mraza tablet, a roditelji tu želju rado pretvaraju u stvarnost. Čak u nižim razredima osnovne škole mnoga deca ne nose telefone nego smartfone. Pa ti probaj da ne kupiš, kad već svi drugi imaju! U životu savremenog čoveka gedžeti se pojavljuju prerano. S godinu dana uveliko se gledaju crtaći, u istom uzrastu dobijaju tablet da se poigraju.
Gedžeti usporavaju razvoj deteta (iz iskustva neurologa)
Nije loše za mamu i tatu – malo mira i tišine. Ali sve ima svoju cenu.
“Čak u nižim razredima osnovne škole mnoga deca ne nose telefone nego smartfone. Pa ti probaj da ne kupiš, kad već svi drugi imaju!”
Dok su deca mala, to deluje slatko, izaziva ushićenje okoline, kao gledaj samo kako nam je dete napredno! A kad malo poraste, više ne možeš da ga izvadiš iz virtuelne realnosti i ni zabrane ne pomažu. Ukus je formiran i ne menja se tako lako.
Onomad je i kod nas bilo tako: najstariji je dobio iPad s pet godina (poklonila baka), srednji je imao dve i po kad smo mu mi kupili (da se ne svađa s bratom oko njegovog). I tačno, bilo je u tome nekog zadovoljstva. Sediš u kafeu i tišina. Možeš i da ručaš i da porazgovaraš. Ponekad gotovo da zaboraviš da su i deca tu – kao da smo sami, na romantičnom sastanku.
Najstariji je razbijao Angry Birds, prelazeći najviše nivoe, srednji je hranio neku žabu bombonama. A mi smo mislili da je sve to lepo i ispravno. Takvo je vreme, bez toga se ne može, nikada i nikuda! Tableti su baš zgodni kad dete ide na šišanje ili u čekaonici kod lekara…
Dugo smo ubeđivali sebe da je to vrlo korisno:
-najstariji je upravo tako naučio sva slova
-odlično je za motivaciju – uradi to i to i dobijaš tablet
-ima mnogo sadržaja koji dobro utiču na razvoj
-ponekad neophodna tišina najlakše zavlada pomoću tableta
-ovo je tehnološka era, deca moraju biti spremna!
Tako smo živeli pola godine. Doduše, najstariji sin i nešto duže (prvi ga je dobio).
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
Postalo je tabu ponašati se prirodno u društvu svog deteta
Koliko me žalosti nedostatak saosećanja i responsivnosti prema deci, autoritarnost naročito prema bebama i todlerima (oprostite na psovci), isto toliko me pogađa i permisivnost – nepostavljanje očekivanja ponašanja, naročito kako...
Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji
Autor: Katarina Đorđević Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor...
Dirljiva majčinska priča o svim prednostima i manama porodica sa jednim detetom
Piše: Tamara Obradović Svoju porodicu posmatram kao harmoničan, savršeni skup – suprug, ćerkica i ja. Samo par meseci nakon porođaja shvatili smo koliki je bila blagoslav za nas. Brzo smo...
Nema komentara.