Da upravljaju gedžetima – naučiće uvek, ali da li će na vreme steći i gajiti ljubav ka realnom životu?
Piše: Olga Valajeva
Ulazimo u restoran da večeramo. Na sve strane porodice s decom. Svako dete zaronilo u neki ekran. Čak i ona koja ne umeju čestito da hodaju, starije da ne pominjem. Da bi sedela mirno i da ne smetaju roditeljima. Roditelji se radosno odmaraju, a deca svoji staklenim okicama gledaju Pepu prase, Luntike, Maše i tako dalje. U nedostatku sličnih uređaja, naša deca prave buku, živahni su, ne smiruju se u restoranu naročito ako vide da stiže hrana.
Današnja dečica od ranog detinjstva traže od Deda Mraza tablet, a roditelji tu želju rado pretvaraju u stvarnost. Čak u nižim razredima osnovne škole mnoga deca ne nose telefone nego smartfone. Pa ti probaj da ne kupiš, kad već svi drugi imaju! U životu savremenog čoveka gedžeti se pojavljuju prerano. S godinu dana uveliko se gledaju crtaći, u istom uzrastu dobijaju tablet da se poigraju.
Gedžeti usporavaju razvoj deteta (iz iskustva neurologa)
Nije loše za mamu i tatu – malo mira i tišine. Ali sve ima svoju cenu.
“Čak u nižim razredima osnovne škole mnoga deca ne nose telefone nego smartfone. Pa ti probaj da ne kupiš, kad već svi drugi imaju!”
Dok su deca mala, to deluje slatko, izaziva ushićenje okoline, kao gledaj samo kako nam je dete napredno! A kad malo poraste, više ne možeš da ga izvadiš iz virtuelne realnosti i ni zabrane ne pomažu. Ukus je formiran i ne menja se tako lako.
Onomad je i kod nas bilo tako: najstariji je dobio iPad s pet godina (poklonila baka), srednji je imao dve i po kad smo mu mi kupili (da se ne svađa s bratom oko njegovog). I tačno, bilo je u tome nekog zadovoljstva. Sediš u kafeu i tišina. Možeš i da ručaš i da porazgovaraš. Ponekad gotovo da zaboraviš da su i deca tu – kao da smo sami, na romantičnom sastanku.
Najstariji je razbijao Angry Birds, prelazeći najviše nivoe, srednji je hranio neku žabu bombonama. A mi smo mislili da je sve to lepo i ispravno. Takvo je vreme, bez toga se ne može, nikada i nikuda! Tableti su baš zgodni kad dete ide na šišanje ili u čekaonici kod lekara…
Dugo smo ubeđivali sebe da je to vrlo korisno:
-najstariji je upravo tako naučio sva slova
-odlično je za motivaciju – uradi to i to i dobijaš tablet
-ima mnogo sadržaja koji dobro utiču na razvoj
-ponekad neophodna tišina najlakše zavlada pomoću tableta
-ovo je tehnološka era, deca moraju biti spremna!
Tako smo živeli pola godine. Doduše, najstariji sin i nešto duže (prvi ga je dobio).
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Ovako izgleda emocionalna sigurnost u zdravoj porodici
O važnosti razvoja osećaja emocionalne sigurnosti svih članova porodice mnogo se govori. Evo nekoliko primera koji će vam pokazati kako se u emocionalno zdravim sredinama razgovara kad se desi neki...
Maloletnice u đakuziju poznatog jutjubera: Nisu one samo žrtve obmane, one su, pre svega, žrtve nevaspitanja
Piše: Ljiljana Španić Nije loše vreme u kom živimo, loši su ljudi koji žive u njemu. Hteli to priznati ili ne, svakodnevnica govori tako. Verujem da je većina ovih dana...
Tri najveće greške koje roditelji prave kad žele da disciplinuju decu
Roditeljstvo je težak posao. Čak i kad se čini da sve ide kao podmazano. Roditelji koji su odabrali drugačiji, nežniji, povezujući tip roditeljstva, upravo zbog tolikog truda koji ulažu u...
Kako da vaspitam dete za svet koji više ne postoji?
Možemo da se složimo da je cilj svakog roditelja (barem bi trebalo da bude) da odgaji i vaspita dete na najbolji mogući način. Od pamtiveka postoje neki univerzalni stavovi o...
Nema komentara.