Da upravljaju gedžetima – naučiće uvek, ali da li će na vreme steći i gajiti ljubav ka realnom životu?
Piše: Olga Valajeva
Ulazimo u restoran da večeramo. Na sve strane porodice s decom. Svako dete zaronilo u neki ekran. Čak i ona koja ne umeju čestito da hodaju, starije da ne pominjem. Da bi sedela mirno i da ne smetaju roditeljima. Roditelji se radosno odmaraju, a deca svoji staklenim okicama gledaju Pepu prase, Luntike, Maše i tako dalje. U nedostatku sličnih uređaja, naša deca prave buku, živahni su, ne smiruju se u restoranu naročito ako vide da stiže hrana.
Današnja dečica od ranog detinjstva traže od Deda Mraza tablet, a roditelji tu želju rado pretvaraju u stvarnost. Čak u nižim razredima osnovne škole mnoga deca ne nose telefone nego smartfone. Pa ti probaj da ne kupiš, kad već svi drugi imaju! U životu savremenog čoveka gedžeti se pojavljuju prerano. S godinu dana uveliko se gledaju crtaći, u istom uzrastu dobijaju tablet da se poigraju.
Gedžeti usporavaju razvoj deteta (iz iskustva neurologa)
Nije loše za mamu i tatu – malo mira i tišine. Ali sve ima svoju cenu.
“Čak u nižim razredima osnovne škole mnoga deca ne nose telefone nego smartfone. Pa ti probaj da ne kupiš, kad već svi drugi imaju!”
Dok su deca mala, to deluje slatko, izaziva ushićenje okoline, kao gledaj samo kako nam je dete napredno! A kad malo poraste, više ne možeš da ga izvadiš iz virtuelne realnosti i ni zabrane ne pomažu. Ukus je formiran i ne menja se tako lako.
Onomad je i kod nas bilo tako: najstariji je dobio iPad s pet godina (poklonila baka), srednji je imao dve i po kad smo mu mi kupili (da se ne svađa s bratom oko njegovog). I tačno, bilo je u tome nekog zadovoljstva. Sediš u kafeu i tišina. Možeš i da ručaš i da porazgovaraš. Ponekad gotovo da zaboraviš da su i deca tu – kao da smo sami, na romantičnom sastanku.
Najstariji je razbijao Angry Birds, prelazeći najviše nivoe, srednji je hranio neku žabu bombonama. A mi smo mislili da je sve to lepo i ispravno. Takvo je vreme, bez toga se ne može, nikada i nikuda! Tableti su baš zgodni kad dete ide na šišanje ili u čekaonici kod lekara…
Dugo smo ubeđivali sebe da je to vrlo korisno:
-najstariji je upravo tako naučio sva slova
-odlično je za motivaciju – uradi to i to i dobijaš tablet
-ima mnogo sadržaja koji dobro utiču na razvoj
-ponekad neophodna tišina najlakše zavlada pomoću tableta
-ovo je tehnološka era, deca moraju biti spremna!
Tako smo živeli pola godine. Doduše, najstariji sin i nešto duže (prvi ga je dobio).
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dok pakujem odeću koju ste prerasli…
Eto ga opet ono doba godine. Krevet u dečoj sobi prepun je letnjih stvari koje su izvađene iz ormana, a zimske iz vakuum vreća traže svoje mesto na polici. Okružena...
Kako sam, od vaspitačice mog sina, naučio šta znači biti DOSLEDAN roditelj
Bilo je to davne 2006. Zima, sneg, napolju smrzlo, a ja sam došla u vrtić da pokupim nastarijeg sina, Sema, koji je tada imao 5 godina. Moja prijateljica Laura i...
Plašiti mlad svet da je brak mrak a dete neka crna aždaja je krajnje nenormalno
Uloga oca u odgajanju deteta je važna. Balkanski mentalitet opravdava to na drugačije načine. Glavne rečenice su: Naspavaj se sad dok još možeš, nećeš stići oprati ni kosu, preteško je,...
Vedrana Rudan: “U kakvom vremenu živimo – svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema”
U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema. Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim...
Nema komentara.