A uz to, knjiga može da posluži kao priprema za ponovni polazak u školu. Ako još nisu naučili da čitaju, uzmite vi knjigu u šake. Britanski projekat „Bukstart“ pokazao je da deca kojoj roditelji posle prve godine života mnogo čitaju, lakše uče da čitaju i elokventija su.

Čitanje razvija inteligenciju

Čitanje kod dece razvija maštu jer se za vreme čitanja u njihovoj glavi odvija čitav film. Dok im televizija servira gotove scene, čitajući deca sama izmišljaju slike. Na taj način se podstiče rad mozga i razvija kreativnost.

Trik sa omiljenom knjigom

Nemačko udruženje „Više vremena za decu“ savetuje roditeljima da što ranije počnu da razvijaju strast za čitanje kod svoje dece. U prvoj fazi, najbolje je da čitaju priče koje su nekada najradije slušali. Ako bismo to pravilo, sagledano u nešto širim okvirima, primenili na naše prilike i mogućnosti, onda bi svakako vredelo skrenuti pažnju na serijale iz grčke mitologije. Naime, dečje televizije su donedavno prikazivale crtane filmove u kojima su obrađivani poznati i oni manje poznati starogrčki mitovi (trebalo bi da bude i nastavaka i repriza). Bili su vrlo popularni kod mališana. „Kreativni centar“ je objavio niz zanimljivih knjižica sa istom tematikom. Takođe, isti izdavač je objavio knjigu „Lavirint“ u kojoj su mitovi ispričani do pola a dečici je ostavljeno da ih domaštaju, odnosno, završe po sopstvenom nahođenju. Ne brinite, na kraju knjige su data „rešenja“.

Kako da ih zainteresujete

Najpre bi trebalo da naučite dete da dešifruje početna slova poglavlja, zatim manje reči i na kraju čitave rečenice. Uspeh ohrabruje i raduje, pa je trenutak kada je dete pročitalo prvu knjigu idealan da ga zainteresujete za sledeću. U našim uslovima to bi mogle biti lepo ilustrovane slikovnice u kojima je glavna junakinja devojčica Maja koja iz jedne u drugu knjižicu prolazi iz avanture u avanturu; „Maja na selu“, „Maja na moru“… Pre nego što pređe na sledeću knjigu, ispričajte detetu u nekoliko reči o kakvim se uzbudljivim avanturama u njoj radi.