Čitanje je vrlo kompleksan proces, a pre nego što se savlada, prethodi mu niz različitih sposobnosti koje treba kod dece da se stimulišu i razviju – kaže za Telegraf diplomirani logoped i reedukator psihomotorike, Aleksandra Đorđević
Pismo Umberta Eka svom unuku srednjoškolcu je nešto što bi svaki roditelj trebalo da pročita
Čitanje priča za laku noć je omiljena aktivnost dece, ali kada tu priču ispriča tata ona dobije posebnu čar. Naučnici sa Harvarda su pokazali da je vrlo važno da baš tate treba da čitaju priče deci.
Za pravilan razvoj govora i sitcanja znanja o jeziku kod dece, neophodno je na vreme ih upoznati osnovama govora i formiranja reči i rečenica, zbog čega stručnjaci preporučuju čitanje mališanima od najranijeg detinjstva.
Deca koja imaju svoje knjige, brže razvijaju čitalačke navike i stiču ljubav prema čitanju od one koja ih ne poseduju.
Deca iz takvih domova su uspešnija u školi, a kasnije i u životu
Vesna Petrović, psiholog i psihoterapeut, kaže da je poželjno da uvedete čitanje kao porodični ritual i odredite da se on odigrava svakog dana u isto vreme.
Mnogi odrasli ne čitaju, to im nije ugodan proces ili ne znaju da izaberu kvalitetnu knjigu za sebe i svoju decu.
Devojčice su gotovo jednako uspešne u matematici kao i dečaci. Zašto se onda toliko malo njih opredeljuje za karijeru u ovim oblastima?
Naš nagrađivani pisac za decu Uroš Petrović gost je sajma knjiga u Beogradu gde je učestvovao u programu „Poštovana deco ja sam…”
