Deca koja piju sojino mlijeko, bademovo mleko ili bilo koje drugo mleko koje nije kravlje, u proseku su niža od svojih vršnjaka, pokazalo je istraživanje.
U studiji kanadskih naučnika učestvovalo je 5.000 dece i ustanovljeno je da su deca koja izbegavaju kravlje mleko niža od svojih vršnjaka. Vodeći autor studije dr. Džonaton Megvajer iz bolnice Sent Majkls i njegove kolege, rezultate istraživanja objavili su u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition. Po postojećim zdravstvenim smernicama, savetuje se da se kravlje mleko ne daje deci mlađoj od godinu dana jer je teško svarljivo, prenosi Hina.
Za one starije od godine, međutim, kravlje mleko je izuzetno korisno za razvoj mozga i kostiju jer je bogato masnoćama, proteinima i kalcijumom. Kanadski naučnici analizirali su prehrambene navike 5.034 dece, starosti od dve do šest godina, među njima i dnevni unos kravljeg i drugih vrsta mleka.
U poređenju s decom koja su konzumirala kravlje mleko, ona koja to nisu činila bila su niža. U proseku je trogodišnje dete koje je dnevno pilo tri čaše kravljeg mleka bilo 1,5 centimetar više od deteta koje je pilo tri čaše nekog drugog mleka.
Iako studija nije bila namenjena utvrđivanju mehanizma koje uzrokuje niži rast kod dece koja ne piju kravlje mlijeko, naučnici pretpostavljaju da bi razlog mogao biti niži nivo proteina u takvim vrstama mleka. Na primer, dve šoljice kravljeg mleka imaju 16 grama proteina, što ispunjava dnevnu potrebu trogodišnjaka za proteinima. Poređenja radi, dve čaše bademovog mleka imaju samo četiri grama proteina.
Izvor: Danas
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Više od 6000 poljoprivrednih proizvođača u Srbiji bavi se organskom proizvodnjom
Predstavnici Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica bili su domaćini panela na kome su zajedno sa ekspertima iz ove oblasti predstavili benefite organskih proizvoda, kao i ulogu domaće organske...
Top lista negativaca među mlečnim proizvodima – gde je tu sladoled?
Piše: prof. dr Jagoda Jorga, subspecijalista dijetoterapeut Mlečni proizvodi su neophodni u ishrani, posebno tokom rasta i razvoja. Nećemo ovde nširoko pričati o potrebi unosa kalcijuma i proteina, to, čini mi...
Zdrave navike u ishrani stiču se – pre rođenja
Deca sklonost ka zdravim namirnicama razvijaju još pre nego što se rode, pošto bebe u stomaku osećaju ukus hrane koju majka jede. Većina roditelja muku muči sa klincima koji povrće,...
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Nema komentara.