Naime, zaboravite na činjenicu da deca počinju da budu svesna svojih tela početkom puberteta jer on stiže s otprilike sa 12-13 godina, a iako dečaci do tada možda još jesu mali, devojčice su do tada već dobrano postale svesne svog tela i njegove (ne)lepote.
Naime, kako pokazuje najnovija studija Jahu Helt-a, devojčice počinju da se stide svog tela još ranije – u uzrastu od 9 do 10 godina, što je prilično šokantna činjenica jer mnogi roditelji dece tog uzrasta na njih još gledaju kao na decu koja ne bi trebalo da se opterećuju lepotom i nametnutim normama lepote uopšte. Ali, čini se da to nije tako.
Za ovu studiju za mišljenje je upitano ukupno 1.993 tinejdžera i starijih ljudi – starosti od 13 do 65 godina, a sve što je trebalo da učine je da odgovore na pitanje „Kada ste postali svesni svog tela?“.
Rezultati su pokazali kako su se oni stariji od 17 godina, što uključuje i mnoge danas zrele ljude, izjasnili da su svog tela postali svesni, a samim tim ga se malo i stideli, u uzrastu od 13-14 godina. Međutim, današnja mladež, dakle tinejdžeri koji su učestvovali u anketi, a danas su stari između 13 i 17 godina, odgovorili su kako su svog tela počeli da se stide već sa 9 – 10 godina.
E to je ono što je šokantno jer bi deca od 9-10 godina trebalo da žive neopterećena svojim izgledom, a iako su mnogi današnji klinci gojazni čak ni ta činjenica ne bi trebalo da bude stvaran izvor dečjih frustracija. Roditeljskih, možda, i to više zbog zdravstvene nego estetske prirode. Nažalost, to više nije tako, i problem nije nastao preko noći niti je vezan samo uz pojedine narode. To je problem koji je zahvatio gotovo svu decu na svetu – a posebno onu koja žive u urbanim sredinama. Iako ni ruralni delovi ne zaostaju mnogo od takvog načina života i poimanja telesnosti.
Prvi susret sa stidom
Čak 60 odsto ispitanika odgovorilo je da su se prvi put postideli sebe i svog tela nakon komentara poznanika iz razreda ili bliskog prijatelja, što nije neuobičajeno. Međutim loše je to što je čak 25 odsto njih počelo da se stidi sebe nakon komentara sopstvenih roditelja. A to je mnogo porazniji rezultat od poslednja dva najučestalija odgovora – onaj da su se postideli gledajući svoju fotografiju i upoređujući je s drugim vršnjacima (30 odsto njih) i poslednji najučestaliji odgovor – da su počeli da se stide nakon što su probali odeću prijatelja/prijateljice. Tako je odgovorilo 28 odsto ispitanika.
Otkud ta pojava?
Možemo reći da su za ovaj ubrzani razvoj krivi mediji, međutim, na njima leži tek deo krivice. Drugi deo leži na – roditeljima. Da, na roditeljima koji već od prvog dana pokušavaju što lepše da doteraju svoju bebu u svu tu prelepu, modernu robu. Tako čak i u vreme vrtića roditelji pomno paze kako će njihovi klinci i klinceze izgledati, čak i kada se igraju napolju.
Deca više nemaju slobodu odabira bilo kakve odeće jer se roditelji trude da svaki komad odeće bude na svom mestu i tako potpuno nesvesno decu još od malih nogu uče kako bi trebalo da izgledaju. Drugim rečima, već i u najmlađem uzrastu gurkaju da što pre postanu „odrasliji“, da liče na odrasle, da se ponašaju kao odrasli ljudi – samo zato što je njima to tako slatko i zato što im odabir današnje odeće, uostalom, to dozvoljava.
A iako sada govorimo o odeći moramo znati da je upravo stil oblačenja i tolika briga oko toga da dete izgleda prelepo svaki dan i u svakoj prilici, najuže povezano upravo uz njihov doživljaj svog tela.
Kako podići njihovo samopouzdanje?
Da bi se neki problem rešio najbolje i najpametnije je reći – probajte da se problem ni ne pojavi. To bi u ovoj temi verovatno bio najbolji mogući odgovor te s obzirom na navedeno, roditelji bi trebalo da budu ti koji od najranije mladosti svog deteta ne bi trebalo i ne bi smeli da budu ti koji će ih uopšte usmeravati da paze kako izgledaju.
Ipak, ako je ta faza već iza vas, ako ste već doživeli brojne frustracije vaše ćerke/sina zbog njihovog izgleda, dajte im barem da vide kako „lepa deca“ umeju da izgledaju. I ne, ne govorimo o unutrašnjoj lepoti koju su mnogi roditelji zanemarili prilikom odgajanja svoje dece – dajte im pravi primer da deca/odrasli ne izgledaju uvek kao na naslovnicama. Danas barem imate priliku da zavirite u privatni svet mnogih javnih ličnosti (i dece) koji se na svojim profilima (brojnih društvenih mreža) vole pohvaliti prirodnim izgledom, bez šminke i fotošopa, a to su slike koje bi vaša deca trebalo da vide.
Ako je moguće dajte svojoj deci barem jednom dnevno primer toga da nije zlato sve što sija i da ljudsko telo nije samo nešto što treba da se pokazuje. Telo je mehanizam na kojem treba raditi pa bi zbog toga bilo znatno lepše reći:
„Mama ne trči da bi bila lepa već trči da ima jake mišiće i da bude zdravija. I ti bi trebalo da trčiš sa mnom kako bi mogao/la jače da šutneš loptu ili duže igraš. Jer telo služi tome, a ne da izgleda lepo u biranoj odeći.“
Autor: Index.hr
