Kada dete viče, udara, skida se golišavo itd, mi pokušavamo da korigujemo ovakva antisocijalna ponašanja različitim metodama: pretnjama “dobićeš po guzi, kažnjen si, nema crtanog filma danas, ne volim kad se tako ponašaš ” i sl. Mala deca će učiniti ispravnu stvar da bi izbegla takve sankcije, da bi zadovoljila roditelje. Dete veruje da je moralno ono što odrasli zahtevaju. “Zašto je loše krasti? Učiteljica je tako rekla.” Da bi se dosegla autonomna moralnost neophodno je dete učiti moralnim pojmovima, uverenjima, stavovima, dozvoljavajući mu da izrazi emocionalnost u pogledu raznih pitanja. Emotivni odnosi se kod dece formiraju jako rano i to kroz empatiju, drugarstvo, poštovanje drugih, osećaja odgovornosti itd.
Deci ne treba dresura i prevaspitavanje, treniranje poslušnosti. Štaviše, poželjno je i neophodno da preispituju društvene norme i vrednosti. Ali sve to će pasti u vodu ako vide vas kako radite jedno a pričate drugo, ako vas uhvate u laži, prevari…
Dragi roditelji saborci, neophodno je osvestiti da “udri i što moje dete da bude poslednje, jadno…” ne dovodi ni u ovoj ni u paralelnoj realnosti do željenog ishoda. Šizofrene poruke tipa “nije ispravno da prepisuješ i varaš na kontrolnom ali je u redu da slažemo nastavnicu da si bio bolestan a ne lenj i nepripremljen za pismeni” dovode do stvaranja zbunjene i moralom zaobiđene osobe!
Zato, kada vaša deca preispituju i pokazuju zabrinutost zbog svakodnevnih etičkih i političkih pitanja, kao što su: nepravde, nasilja, zagađenja, životinjskih prava i tako dalje, posvetite im se, ne uzimajte olako i sa podsmehom njihova gledišta, uverenja i emocije. Razgovarajte sa njima, postavljajte im pitanja i moralne dileme. Iznenadiće vas njihova, možda, i kristalnija percepcija života i odnosa. Jedino mi svojim primerom a ne pukim teoretisanjem možemo dovesti do usvajanja moralnih principa kod dece. Ako ste u međuvremenu osvestili da ponekad više ličite na
Izvor: ICB Mother
