To što danas imamo sve više alergija, gojaznosti i upalnih bolesti creva, čak i autizma, upravo je posledica preterane higijene.
Da, važno je prati ruke. Tokom sezone gripa još važnije. Ali danas stvarno preterujemo, upozoravaju naučnici.
Uništavanje mikroba na rukama antibakterijskim sapunima i preterana upotreba antibiotika imaju izuzetno loše dejstvo na imunitet naše dece, kaže mikrobiolog Mari-Kler Arijeta, koautorka knjige “Neka jedu zemlju: Kako sačuvati decu u suviše čistom svetu” (Let Them Eat Dirt: Saving Our Children from an Oversanitized World).
Zašto previše higijene ugrožava zdravlje dece? Jer doprinosi razvoju hroničnih bolesti, od alergija do gojaznosti, kažu Arijeta i njen koautor, mikrobiolog Bret Finlej sa Univerziteta Kalgari.
“Nova istraživanja pokazuju da zajednica mikroba u našim crevima koja se formira u ranom detinjstvu određuje naše zdravlje tokom čitavog života,” kaže Arijeta. “Kada se rodimo, mi nemamo mikrobe i naš imuni sistem je nerazvijen. Imunitet počinje da se razvija tek kada se pojave mikrobi koji ga probude. Bez njih, ne bismo mogli da se borimo protiv infekcija.”
Mikrobi su toliko važni i zato što stvaraju molekule i supstance koje stupaju u interakciju sa ćelijama crevnog zida ali i sa ćelijama imunog sistema koje se nalaze sa druge strane ćelijskog zida i bukvalno ih treniraju. Tako naš imunitet dobija informacije pomoću kojih uči. Zatim obučene ćelije imunog sistema odlaze u druge delove tela.
“To što danas imamo sve više alergija, gojaznosti i upalnih bolesti creva, čak i autizma, upravo je posledica preterane higijene. Geni jesu važni, ali geni se nemenjaju tako brzo. Istraživanja iznova i iznova pokazuju da smanjeno izlaganje mikrobima u ranom detinjstvu izaziva ove bolesti,” objašnjava Arijeta.
Kako roditelji treba da se ponašaju da bi omogućili da se detetov imunitet razvije kako treba? Stručnjaci preporučuju da nabave psa i da ne čiste sve što beba stavlja u usta. Rizik od razvoja astme, recimo, smanjuje se kada roditelji bebinu lažu čiste u sopstvenim ustima. Pranje ruku treba da bude navika koja se praktikuje pre jela i nakon odlaska u toalet. Ne i posle igranja u dvorištu – uklanjanje zemlje sa dečijih ručica neće im sačuvati, već ugroziti zdravlje, upozorava dr Arijeta.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Popodnevna smena narušava režim ishrane i sna i snižava uspeh u školi – treba je ukinuti
Narušeni režim ishrane i sna snižava uspešnost dece u školi i vodi ka rastu depresivnih raspoloženja, zavisnosti od hrane i gojaznosti, saopštili su naučnici Uralskog univerziteta „Boris Jeljcin“. Rezultati su...
Smrtnost od morbila u svetu skočila za 40 odsto zbog manjeg broja vakcinisanih
Broj smrtnih slučajeva od malih boginja u svetu je skočio za čak 40 odsto prošle godine jer je tokom pandemije korona virusa dramatično opao broj vakcinisanih - navodi se u...
Usamljenost postaje hitno pitanje javnog zdravlja, posledice ozbiljnije od gojaznosti i neaktivnosti
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je usamljenost globalnom zdravstvenom pretnjom, a stručnjaci upozoravaju da je njen uticaj na smrtnost jednak pušenju 15 cigara dnevno. "Usamljenost prevazilazi granice i postaje globalni...
Mesto gde pedijatar nije potreban
Juče su nam bili u poseti mladi roditelji. Umorni i zabrinuti zbog čestog poboljevanja devojčice koja je krenula u vrtić. Za nas pedijatre normalna neželjena situacija. Nije prijatna, al nije...
Nema komentara.