Dečice, hvala što ste razumeli naš neodlazak na more

Hteli smo, vaš otac i ja, da vam pokažemo da je život lep i zabavan sada i uvek i bilo gde ako rešite da ga vidite sa lepše strane.

Piše: Jasmina Jovanović

Draga moja dečice, hvala vam! Hvala za razmevanje za odluke koje smo mi kao roditelji ovog leta doneli. I da se razumemo na samom početku, da ne bude da je lisici kiselo grožđe koje ne može da dohvati, i tata i ja obožavamo more. A još više od mora obožavamo da ste vas dve srećne i zdrave, ali i da ste na moru. Najviše od svega volimo da svi osolimo guzu a zasladimo dušu, kako se uvek šalimo pred put. Ali ova godina je drugačija. Između odlaska na letovanje na mišiće i „nazor“, što bi rekle babe, odlučili smo da ostanemo i da bez presije i nervoze uplovimo u septembar, onaj rasipnički mesec kada ti sve treba od školskog pribora, preko zimnice, ogreva pa do novih cipela i kišobrana.

Kao što i same znate, potrudili smo se na druge načine da vam ulepšamo ovo leto. Sve ono za šta inače obično nemamo para zbog letovanja, sada smo se trudili da uzmognemo. Umesto da štekamo svaki dinar i evro jer je na svim tim morima sve egzotično počevši od cena, mi smo mogli sve ono što inače leti ne praktikujemo tako često. Obišli smo Beograd uzduž i popreko, ali ne da bi našli nekom japanke ili kupaći kostim ili uplatili putno osiguranje, nego onako lagano, bez žurbe, kao da smo u gradu koji vidimo prvi put, zamišljajući da smo pravi turisti, koji su prvi put u nepoznatom gradu. Otkrili smo slatke ušuškane uličice, fenomenalnu arhitekturu (koju u svakodnevnoj jurnjavi ne primećujemo), ko zna koliko spomenika na koje vi nikad niste obratile pažnju (jer smo gledali izloge, u potrazi za plažnim oruđem) i uživale pored svih gradskih fontana.To je bio samo početak. Jer Beograd ipak poznajemo, i iznenađenja su tek počela kada smo krenuli da istražujemo okolinu Beograda. Nismo ni znale da postoji jezero nadomak Barajeva, sa divnom plažicom i čistom vodom, jezero nadomak Lazarevca i ko zna koliko akva parkova vrlo blizu užarenog Beograskog asfalta. Dobro, nismo se baš unosile u slučaj akva parkova jer su skupi. Koristile smo sve što ova zemlja nudi onako od srca, besplatno, svima nama kojima je slana voda bila samo u supama i čorbama ove godine. Ni jednog dana se niste požalile na dosadu, i to mi je bilo najvažnije. Niste pokazivale zavist kada biste čule da neko od vaših drugara ide na more. Pobrinuli smo se da se ni oni besplatni vaučeri od pet hiljada dinara, koje poklanja Ministarstvo turizma za letovanje u Srbiji, u našem slučaju ne bace, i otišli smo tri dana na jednu srpsku planinsku lepoticu i bilo nam je sasvim dovoljno. Onako, u skladu sa mogućnostima – malo osveženje i promena. Svaki vaš osmeh i oduševljenje onim što smo videli bio mi je nagrada, videla sam da umete da u svemu vidite lepotu, da u običnim gradićima u kojima smo se našli vidite prelep pejzaž, drvored, dvorište ili vanvremensku ulicu. Bile smo i na izložbama koje su bile aktuelne, družile se i sa Teslom i sa Mihajlom Pupinom i učestvovale u svakoj besplatnoj radionici koja vam se dopala.

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana