„Kada govorimo o samom uzroku autizma, o još uvek, do dana današnjeg, nije jasno i tačno definisan. Smatra se da veliki broj činilaca i faktora mogu uticati na pojavu autizma – kako genetskih, tako i onih koji su negenetski.
Genetski faktori predstavljaju one gene koji mutiraju, ali oni ne moraju nužno biti nasleđeni od strane roditelja. Dolazimo u onu situaciju kada dete koje ima autizam bude drugo-rođeno ili treće-rođeno u porodici upravo zato što taj veliki broj mutiranih gena ne mora da se prenese nužno sa roditelja na dete.
Negenetički faktori i činioci pojave autizma prema mišljenju stručnjaka mogu biti starost roditelja. zatim različiti virusi, pesticidi, komplikacije koje se javljaju tokom trudnoće, korišćenje opijata, alkohola – pre trudnoće i za vreme trudnoće.
Ono što znamo zasigurno jeste da na pojavu autizma utiče asfiksija ploda na samom porođaju kada mozak ne dobije dovoljno kiseonika.
Autizam nije bolest, već stanje koje se ne leči.
Prvi znaci autizma mogu da se jave u prve tri godine života. Ima ih mnogo i možemo da ih posmatramo kroz široku lepezu stvari koje se kod dece ispoljavaju. Obično se primeti između 18 i 36 meseca deteta, jer tada dolazi do ekspanzije govora, saznajnih stvari u razvoju deteta, i tada roditelj može da primeti ta neka odstupanja.
Kada govorimo o periodu do godine dana, tada možemo primetiti kod bebe da se ne osmehuje kada joj se obraćamo, odnosno izostaje taj socijalni osmeh koji obično imaju bebe i to može biti neki alarm. Takođe, ako izostane brbljanje, koje se uglavnom javalja u petom-šestom mesecu ili se ne pojavi pokazni gest koji je jako važan.“
Celo gostovanje Miloša Vojnovića pogledajte ovde:
Izvor: Detinjarije.com
