Dete ne bi trebalo da poraste, a da nije zaspalo uz bajku. Ne bi trebalo da poraste, a da nije pomazilo životinju, popelo se samo na drvo i pokušalo da dohvati Mesec.
Ako nije palo sa bicikla, šljapkalo po baricama i podelilo užinu sa drugom, ne bi trebalo da poraste dok to ne učini. Trebalo bi i da izroni komad stakla i veruje da je dragi kamen. Da oliže činiju sa filom za tortu. Da jede prstima džem iz tegle i da juri golubove u parku.
Dete ne bi trebalo da odraste ako nije čitalo knjigu širom otvorenih očiju. Ako nije bosonogo trčalo po travi, ili se vozilo tramvajem. Nije mu vreme da odraste ni dok ne zaboravi da uradi domaći zadatak i dok ga ne uhvate u laži. Ako mu mama nije ljubila ranu da prođe, a tata ga nosio na ramenima, ne treba da žuri.
Dete treba da se seća kako je sa bakom čistilo grašak i koštice iz višanja za pitu. Treba da se seća i mede koji ga je noću čuvao od ružnih snova. I svećica na rođendanskoj torti, prvog dana u školi, prve priredbe i porodice u publici. Treba da pamti ringišpil, prvo putovanje vozom, sankanje sa decom iz komšiluka i igračku koju je pravio deda.
Pre nego što poraste, dete treba da napravi makar jedan nestašluk. Treba da crta parčetom cigle po betonu i duva u maslačak. Treba i da sanja kako leti. Da pije vodu iz ruke. Da pušta zmaja. Da napravi zamak od peska i obraduje se prvom snegu. Da napravi Sneška, poželi želju i veruje u Deda Mraza.
Palačinku treba da pojede tako da fil kapne na majicu. Da pronađe skrivenu čokoladu u špajzu i plaši se silaska u podrum. Treba da šutne loptu daleko i preskoči potok.
Ako nema brata ili sestru, da ih poželi. Da ode na selo i sakrije se u senu. Da upeca ribu, da nahrani ptice i ulovi leptira. Da simpatiji napiše poruku. Da se naljuti jako i da oprosti lako.
Pre nego što poraste, dete bi trebalo da padne i podere odeću na kolenima, zaboravi svoju igračku kod druga i da preskoči ogradu. Treba da hvata balone od sapunice i ode sa tatom na utakmicu. Sa mamom da umesi testo za kiflice i da ih još vruće pojedu zajedno.
Dete treba da zaplače, da probuši balon, da se izgubi u prodavnici i smeje se kada ga podignu visoko. Treba da pita gde je bilo pre nego što se rodilo, zašto petlovi kukuriču u zoru, kako nastaje vetar i gde se završava duga. Dete treba da bude dete i mnogo toga poželi da uradi pre nego što poželi da poraste.
A deca brzo rastu…
Tekst napisala Jelena Marković (odlomak još neobjavljene knjige), preuzeto od Multikreativni studio Zoran.
Izvor: Zelena učionica
